Потомци жртава из Мостара у Јадовну – Дан сјећања на Јадовно 1941.

Парастосу и полагању вjенаца код Шаранове jаме, на планини Велебит код Госпића 26. jуна 2010 године су присуствовали многоброjни потомци и поштоваоци jадовинских жртава из Хрватске, Србиjе, Републике Српске -Босне и Херцеговине, Црне Горе и шире. Међу њима се сабраше и неколицина потомака жртава из Мостара града уз помоћ у организациjи Српске православне црквене општине мостарске. Са сигурношћу се зна за више од двjеста одведених Срба из Мостара да су своjе овоземаљске животе скончали у овом злогласном логору, а претпоставља се да их jе више од триста педесет, jер многи ни дан данас са сигурношћу не знаjу гдjе то несташе гране са њихових породичних стабала…

Парастос jадовинским жртвама служио jе Епископ Горњокарловачки господин Герасим уз саслужење свештенства и монаштва Епархиjе Далматинске, Захумско-херцеговачке и приморске, Браничевске и Горњокарловачке. После парастоса, Кадиш – jевреjску молитву за мртве, читао jе загребачки рабин Лучано Прелевић.
Вjенце на Шаранову jаму положиио jе предсjедник Хрватске Иво Јосиповић, коjи jе одао почаст жртвама логора Јадовно и изразио саосjећање са свима коjи су на том страшном месту изгубили своjе наjмилиjе. „Кости убиjених jош су расуте по Велебиту, ниjемо чуваjући таjну злочина, и само мали броj преживjелих могао jе свjедочити о размjерама овога злочина“, рекао jе Иво Јосиповић и додао да jе Јадовно, иако сматрано логором, било пуно горе и опасниjе мjесто коjе jе „дословно гутало своjе жртве и повлачило их у дубине велебитских jама“.
Изасланик предсjедника Србиjе Бориса Тадића, Млађан Ђорђевић са маjком Бориса Тадића Невенком, чиjи jе отацбачен са осталима Србима у Шаранову jаму, положио jе вjенац на спомен-обиљежjе у Јадовном, рекавши да jе Јадовно мjесто гдjе не треба долазити с мржњом, него с љубављу.
У име предсjедника Владе Републике Српске Милорада Додика, вjенац jе положио његов савjетник Саво Лончар.
На Шаранову jаму вjенце jе такође положиио и предсjедник Удружења потомака и поштовалаца комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бања Луке, Душан Басташић, са потомцима чиjи су очеви бачени у jаму, те рекаода jе за потомке жртава подручjе комплекса усташких логора Јадовно мjесто за тиховање, помињање, праштање, и молитву, а за потомке оних коjи су чинили злочине 1941. године и девастирали спомен-обележjе 1971. и 1991.године мjесто за стид, покаjање и молитву за спас душа. „Јадовно jе, као што му и само име говори, jад, чемер и велика туга и оваj комплекс jе помно планиран за ликвидациjу неподобних грађана Павелићеве НДХ, а само мjесто jе пажљиво одабрано jош приjе почетка рата“ Нагласио jе да се прикривање истине, и омаловажавања жртава и понижавање њихових потомака у континуитету наставља до данас.
Час историjе одржао jе карловачки историчар Ђуро Затезало.

Иначе, у логору Слана на Пагу и Јадовну, помиње се да jе убиjено jе више од 45 000 хиљада људи. Епископ Атанасиjе Јевтић у своjоj књизи „Од Косова до Јадовна“ – допуњено издање, спомиње да их jе било 81 000. УШаранову jаму jе бачено између осталих и 73 свештеника Српске Православне Цркве, већином из ГорњокарловачкеЕпархиjе. Међу свештеницима су се налазили и свешетеномученици Епископ Горњокарловачки Сава Трлаjић иМитрополит Дабро-босански Петар Зимоњић.
Захваљуjући Епископу Атанасиjу Јевтићу овим свештенослужитељима Цркве Божиjе, 1988. године постављена jе и спомен плоча да су пострадали за Христа на челу свога богољубивога народа у Јадовну 1941.
Сjећање на жртве логора Јадовно 1941. године организовали су Српско народно вjеће, Координациjа jевреjских општина и Савез антифашистичких бораца и антифашиста, уз Удружење потомака жртава логора „Јадовно 41“ из Бањалуке. На Шарановоj jами, jедноj од 32 jаме у коjоj су бацане жртве, постављена jе обновљена спомен-плоча,коjа jе тамо стаjала до 90-их година прошлог века.

Извор: ЕПАРХИЈА ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКА И ПРИМОРСКА