Slobodan Milošević se u haškom sudu posebno okomio na Sjedinjene Američke Države, odnosno administraciju predsednika Klintona i njihove dvostruke aršine i odnos prema terorizmu, posebno onom islamskom koji je u to vreme personifikovala Al Kaida i njen vođa i ideolog Bin Laden.
Nespristrasni sudija: Ričard Holbruk, specijalni izaslanik SAD u štabu OVK 1998. godine i Juniku
Po jednim aršinima su mereni njihovi zločini kad su žrtva Amerika i njeni interesi, a po drugima svi ostali.
Antisrpska histerija
„Kada su, pak, Srbi žrtve, kao što je slučaj na Kosovu – veli Milošević – onda su u najgorem slučaju te ubice samo naoružani Albanci i ništa više od toga. I dok američki teroristi prevoze teroriste Al Kaide iz Avganistana u Gvantanamo okovane u lancima, istovremeno od marionetskog režima u Beogradu zahtevaju da iz svojih zatvora bezuslovno oslobode sve albanske teroriste, uz objašnjenje da se radi o političkim zatvorenicima.
Da li neko, i uopšte ne mora da bude Ričard Mej, može ljude koji su sabljama sekli glave ženama, deci, starcima, ubijali poštare, policajce, Albance, Srbe, sve da nazove političkim zatvorenicima? Bez obzira na to koliko oni svoje zločine pravdali političkim razlozima, a upravo primer Amerike je najbolje pokazao svu pogubnost sponzorisanog terorizma koji predstavlja najveću opasnost savremenog čovečanstva.
Amerika već dugo primenjuje tu politiku dvostrukih standarda koja se, eto, kao što su pokazali napadi na Njujork i Vašington, okrenula protiv nje same. Uključivanje islamskih fundamentalista, mudžahedina u obuku terorista OVK u Albaniji, doprinelo je radikalizovanju njihovih terorističkih akcija i primeni najsurovijih metoda u obračunu sa pripadnicima organa policije i vojske, ali i sa civilnim stanovništvom, uključujući i Albance.
O prisustvu i uključivanju u obuku terorista OVK, vrhovnih vođa islamskih fundamentalista, uključujući Osamu bin Ladena, pisao je između ostalog i nemački „Die Presse“ u decembru 1998. i „Sundadž times“ iste godine. A uopšte nije bilo sporno posle onih rušenja ambasada američkih, ja sam sa američkim timom komentarisao i oni su znali isto tako te činjenice – prisustvo Bin Ladena u Albaniji. U Albaniji je tada bio veliki haos…“
Milošević je ovu sumornu priču potkrepio podacima o delovanju takozvane Albansko-američke civilne lige i njenom sistematskom delovanju i propagandi usmerenoj na satanizovanje srpskog naroda i širenju antisrpske histerije:
„Albanska narko-mafija je za taj projekt prikupila ogroman novac i po svemu sudeći, kako oni to danas cene, dobro ga investirala, jer danas je Kosovo glavni centar u Evropi za drogu, belo roblje, oružje i sve to u prisustvu snaga koje takvu vrstu delatnosti sigurno nemaju nikakve šanse da kontrolišu, ako ne mogu da kontrolišu čak i one zločine kao što su spaljivanja desetina hiljada kuća, ubijanja hiljada civila, isterivanja stotina hiljada ljudi, rušenja stotina crkava, i tako dalje. A zna se kako mafija radi, i kako mafija potplati koga treba, i kad je reč o onima koji treba da je suzbijaju.
I veoma dugo će ta nesreća eskalirati i bojim se, kad se Evropa osvesti šta se tamo stvara i radi biće prekasno da se stvari isprave. Albanska narko-mafija, prema analizi francuskog „Observatorie geopolitiljue de la drogue“ posebno se specijalizovala u trgovini koja se naziva „Drogues for arms“ i tako dobijeno oružje daje teroristima OVK. To je bio jedan od razrađenih puteva kojima su teroristi OVK dolazili do oružja, to jeste putem prljavih i kriminalnih aktivnosti širom sveta uz pomoć obaveštajnih službi i zapadnih i nekih islamskih zemalja…“
„Bin Laden i njegova Al Kaida su imali uporište u Albaniji – ustvrdio je Milošević – koje je služilo kao odskočna daska za operacije u Bosni, na Kosovu i Metohiji, pa i u Zapadnoj Evropi. I sam Bin Laden je, kako je svojevremeno izjavio šef albanske službe Fatos Klasi, lično bio u Albaniji i po kazivanju Klasija, Bin Ladenova grupa je jedna od fundamentalističkih organizacija koje su slale svoje jedinice za borbu na Kosovu i Metohiji.
Bin Ladenova direktna angažovanost u terorističkim aktivnostima obelodanjena je hapšenjem nekih njegovih članova koji su izjavili da su njihovi saradnici još na slobodi i šta su radili, kako su regrutovali i naoružavali borce za Kosovo i Metohiju. Među njima ima i onih koji su sada odvedeni u Gvantanamo, pa je ispalo da su teroristi koje su uhapsile jugoslovenske vlasti u stvari bili srećni, a da oni koje nisu uhapsile jugoslovenske vlasti nego su posle otišli sa Bin Ladenom u Avganistan, idu u lancima u Gvantanamo, a ovi srećnici koje su uhapsile jugoslovenske vlasti sada se puštaju iz zatvora kao politički zatvorenici!
Albansko-američka liga
U podršci albanskom separatizmu i terorizmu na Kosovu i Metohiji posebno se angažovala albanska emigracija u zemljama Zapadne Evrope i SAD. U Americi je još 1986. godine osnovana Albansko-američka civilna liga pod predsedništvom uticajnog kongresmena Džozefa Diogardija, čiji je zadatak bio da aktivno lobira na Kapitol hilu za zahteve i ciljeve kosovskih Albanaca. Aktivnim lobiranjem liga je otvorila put kosovsko-metohijskim separatistima za zvanične kontakte u američkom Senatu i Kongresu. Glavni njeni promoteri su Robert Dol, i kongresmen Damato iz Njujorka gde je albanska zajednica najbrojnija.
Što ne hapsite svoje?
I danas Amerikanci traže da se po svetu hapse svi koji imaju veze sa teroristima. Po tom osnovu trebalo bi odmah da uhapse Klarka i Olbrajtovu i ostale svoje funkcionere. Za njih uopšte nije sporno da su imali, i to duboke veze sa teroristima. U stvari, ono što nijedan njegov prethodnik nije učinio, učinio je demokrata Klinton. On je proglasio genocid za državnu politiku, rekao je da na njihovoj strani neće biti žrtava, proglasio je uništenje nezavisne i suverene države 676 puta slabije, 10.000 kilometara daleko od Amerike za cilj u ratu bez žrtava.
Tako su – dodaje Milošević – klasičnom zamenom teza i bez navođenja konkretnih dokaza Srbi optuženi da vrše teror i nasilje nad navodno nedužnim Albancima, da ugrožavaju njihova ljudska i građanska prava. Međutim, istina je sasvim drukčija. Brojni dokumenti i činjenice svedoče o korenima i kontinuitetu nasilja i terora Albanaca nad autohtonim srpskim i crnogorskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, još od vremena kada su Albanci, njihove militantne strukture, verno kroz istoriju služili i turske i austrougarske i nemačke i italijanske i sve druge osvajače i okupatore na tim vekovnim srpskim prostorima, pa sve do današnjeg dana kada služe ovom sadašnjem okupatoru…
A što se Kosova tiče – zaključuje Milošević – paradoksalnost cele situacije krije se i u tome da Albanci na Kosovu i Metohiji, koji tvrde da su vekovima sistematski ugnjetavani i proganjani upravo su u Srbiji dostigli takav stepen razvoja, da danas Priština umesto Tirane želi da igra ulogu glavnog kreatora velike Albanije.
A meni je Kristofer Hil, koji je bio šef američke misije u Albaniji, govorio: „Kada pređemo kolima na jugoslovensku teritoriju, na područje Kosova iz Albanije, imamo utisak da smo ušli u Diznilend.“ Imali su svoju samostalnu državu. Vidite na šta liči, njih je privuklo bogatstvo na Kosovu i Metohiji, veliki razvoj koji su oni doživeli.“
Holbruk spasava OVK
Potkrepljujući tvrdnju o selektivnom ponašanju Amerike prema terorizmu Milošević je podsetio i na slučaj američkog ambasadora u Makedoniji koji je u februaru 1998. OVK nazvao terorističkom organizacijom:
„Usledila je korekcija od strane Stejt departmenta, a Ričard Holbruk dolazi u Beograd sa zadatkom da spase OVK od potpunog razbijanja i nametne rešenje koje bi odgovaralo interesima SAD i albanskim separatistima. I umesto da osudi terorističku organizaciju, što smo mi očekivali, i onda nismo razumeli njegov ovakav prilaz, on u razgovorima kandiduje OVK kao autonoman politički faktor bez koga se ne mogu voditi bilo kakvi politički razgovori o sudbini Kosmeta. Na toj liniji Holbruk se u društvu drugog američkog predstavnika Gelbarda, navodno slučajno, sreće sa grupom terorista OVK na Kosovu i sa njima pred TV kamerama vodi razgovor. To je bila operacija preuzimanja ove zločinačke organizacije od Nemaca ka Amerikancima…“
Izvor: VESTI
Vezane vijesti:
Poslednje svedočenje (1): Dajte milijardu i vaš je
Poslednje svedočenje (2): Nisu mu dozvolili da kaže
Poslednje svedočenje (3): Tri laži ne daju istinu
Poslednje svedočenje (4): Počelo je jednom laži
Poslednje svedočenje (5): Ceo narod meta