Posle „Oluje” skućili se na busijskim ledinama

U naselju između Batajnice i Ugrinovaca živi oko 5.000 ljudi izbeglih iz Dalmacije, Krajine, Slavonije, Bosne… – Sutra uveče u Busijama biće obeležen Dan sećanja na stradale i prognane iz Hrvatske, a meštani očekuju dolazak premijera

Miris svežeg asfalta lebdi u vazduhu. Na svakih pedesetak metara putari krpe rupe i uređuju ulice. Pripremaju se Busije, jedno od najvećih izbegličkih naselja na Balkanu, za Dan sećanja na stradale i prognane u akciji „Oluja”. Ovu ledinu „ukleštenu” između Batajnice i Ugrinovaca pre dvadesetak godina naselili su ljudi iz Dalmacije, Slavonije, Krajine… oni koji su u poslednjem momentu spasli glavu pred naletom hrvatske armade.

Tu su se skućili, osnovali porodice, zaposlili, pronašli novi život, ali mnogima od njih misli i danas odlutaju u Hrvatsku.

– Ovdje mi je duša, a u Kninu mi je tijelo. Još mislim na moj rodni kraj. Idem svake godine, ali i kad stignem tamo dočeka me tuga. Ne možete da vidite poznanike, kumove, rođake… Sada tamo živi novi svijet. Kuća u kojoj sam nekad živio napuštena je. Nije uništena, ali propada od samoće. Bile su u njoj nekad hrvatske izbjeglice, ali su i oni otišli. Ni za njih izgleda u Kninu nema života, tamo sada ništa ne radi. Nedavno sam pročitao podatak da se iz kninske opštine u poslednje dvije godine iselilo 4.148 ljudi. Odlaze svi za boljim životom. Mi smo otišli zbog rata, a oni zbog nemaštine – priča Jovan Vučenović, iz Udruženja građana naselja Busije, koji kaže nikad nije ni pomislio da proda ostavljenu imovinu.

Nema kuće bez troje dece

Naselje Busije nastalo je 1997. godine. Okosnicu mesta čini 1.300 placeva raspoređenih na 42 hektara zemljišta PIK „Napredak” iz Stare Pazove. Tu zemlju je opština Zemun isparcelisala i prodala po ceni od 400 nemačkih maraka po aru. U naselju postoji voda, struja, rasveta, stalna gradska autobuska linija 702.  Vrlo je aktivna mala privreda – otvorene su pekare, prodavnice, automehaničarske, bravarske i stolarske radnje.

Na busijskim ledinama pre 17 godina podigao je svoj novi dom i sada tu živi sa porodicom.

– Kada smo se doselili, ovde nije bilo skoro ničeg. Od komšije Živka iz Kistanja, koji je bio jedan od prvih doseljenika u Busije, vukao sam struju i vodu. Prodavnice nije bilo, pa je Živko iz Batajnice dovozio hleb u gajbama i snabdevao sve nas koji smo ovde počinjali novi život. Ali eto uspeli smo trudom i zalaganjem da izgradimo naselje dostojno ljudi. Sada nas ima oko 5.000 jer su nam se priključile izbjeglice iz Bosne – napominje Vučenović.

I njegov komšija Kistanjac Živko Nikolić iz Dalmacije seća se Busija s početka 1997. godine.

– Ni tica, mačaka, pasa ovde nije bilo kada sam došao. Jeli smo samo konzerviranu hranu, nije bilo struje. Prvi trafo izgrađen je ispred moje kuće. Sećam se da me, kada sam u Masarikovoj došao da prijavim priključak, službenica začuđeno pogledala i pitala: „A  gde su ti te Busije?” Nisu ljudi znali ni gde se nalazimo. Isto se ponovilo i u „Vodovodu”, pa čak i u opštini Zemun – priseća se uz osmeh Nikolić.

On svake zime i leta odlazi u selo Ivoševce u kistanjskoj opštini. Tamo mu je devedesetogodišnji otac koji je odlučio da napusti Busije i vrati se u rodni kraj.

– Na početku kada se tata vratio bilo je malo problema. Ali sada je sve u redu. Tamo žive katolici, izbeglice iz Janje sa Kosova i Metohije. Čak je u poslednje vreme ima i mješovitih brakova. Ni ja nemam problema kada dođem. Sa onima sa kojima sam nekad zajedno pio rakiju i jeo jagnjetinu to radim i sada. I pozdravljamo se isto, ljubimo se po tri puta – kaže Nikolić.

Najnovija dešavanja u Hrvatskoj – obaranje presude Alojziju Stepincu, podizanje spomenika Miru Barišiću, atentatoru na jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj Vladimira Rolovića, ukidanje presude Branimiru Glavašu zbog zločina počinjenih nad srpskim življem – ponovo su uznemirila i žitelje Busija.

Nova crkva posvećena je Ćirilu i Metodiju.

– Sve smo finansirali sami, ali ni dan-danas niko od nas ne može dobiti vlasnički list zbog toga što su kuće zidane na zemljištu PIK „Napredak”, koji je pre nekoliko godina kupio privatnik. Najviše nam nedostaju vrtić i škola jer je ovo najmlađe naselje u prestonici. Godišnje se rodi pedesetak beba, pa nema kuće bez troje djece. Ali u poslednje vreme odavde i odlazi sve više mladih – krajnje destinacije su Nemačka, Švedska, Norveška… – kaže Jovan Vučenović.

– Ko nije živio u Hrvatskoj i ko ne zna šta se tamo dešavalo i u Drugom svetskom ratu, a i pred ovaj poslednji rat, može se čuditi ovim odlukama. Ali mi ne. Čini nam se da se ustaštvo ponovo povampirilo, ali i da Hrvatska ima zeleno svjetlo od nekoga da ovo radi. Kao da neki žele da rehabilituju fašizam, pa na „malim” slučajevima testiraju javnost. Ovo što se sada dešava tamo mi smo predosjetili još devedesetih – kaže jedan od Busijana, vlasnik jedne od oko dve hiljade kuća.

Zbog pretrpljenog bola iz prethodnog rata, ali i nekih odluka hrvatske države i dalje mnogi iz ovog zemunskog naselja ne idu u rodni kraj. Ima i onih koji nikada nisu ni otišli. Njihova deca i ne znaju kako izgledaju mesta gde su im očevi i dedovi rođeni.

Kako da idem kad nikad nisam siguran hoće li me „uhititi”. Odete deset puta tamo, a jedanaesti vas privedu jer ste na nekom njihovom spisku zbog, navodno, počinjenih zločina. Uostalom, u poslednjih 20 godina niko iz hrvatskog državnog vrha nas nije pozvao da se vratimo. Nisu nas se doduše sjećali ni ovi naši političari. Premijer Vučić će biti jedini. Kako sam čuo, on će učestvovati sutra na komemoraciji posvećenoj stradalima ali i prognanima u ratu u Hrvatskoj. Očekujemo da će sutra ovde kod nas biti oko 50.000 ljudi – kaže četrdesetšestogodišnji Mišo.

Autor: Branka Vasiljević

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

U poseti meštanima Busija: Lozu im primila sremska ravnica …

Krajina još živi u Busijama: Reporteri „Blica“ sa Srbima …

U Beogradu u četvrtak Dan sjećanja na stradale Srbe | Jadovno …