Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

После „Олује” скућили се на бусијским лединама

Датум објаве: четвртак, 4 августа, 2016
Објављено у Олуја
Величина слова: A- A+

У насељу између Батајнице и Угриноваца живи око 5.000 људи избеглих из Далмације, Крајине, Славоније, Босне… – Сутра увече у Бусијама биће обележен Дан сећања на страдале и прогнане из Хрватске, а мештани очекују долазак премијера

Бусије - највеће избјегличко насеље на Балкану
Бусије – највеће избјегличко насеље на
Балкану

Мирис свежег асфалта лебди у ваздуху. На сваких педесетак метара путари крпе рупе и уређују улице. Припремају се Бусије, једно од највећих избегличких насеља на Балкану, за Дан сећања на страдале и прогнане у акцији „Олуја”. Ову ледину „уклештену” између Батајнице и Угриноваца пре двадесетак година населили су људи из Далмације, Славоније, Крајине… они који су у последњем моменту спасли главу пред налетом хрватске армаде.

Ту су се скућили, основали породице, запослили, пронашли нови живот, али многима од њих мисли и данас одлутају у Хрватску.

Busije-deca

– Овдје ми је душа, а у Книну ми је тијело. Још мислим на мој родни крај. Идем сваке године, али и кад стигнем тамо дочека ме туга. Не можете да видите познанике, кумове, рођаке… Сада тамо живи нови свијет. Кућа у којој сам некад живио напуштена је. Није уништена, али пропада од самоће. Биле су у њој некад хрватске избјеглице, али су и они отишли. Ни за њих изгледа у Книну нема живота, тамо сада ништа не ради. Недавно сам прочитао податак да се из книнске општине у последње двије године иселило 4.148 људи. Одлазе сви за бољим животом. Ми смо отишли због рата, а они због немаштине – прича Јован Вученовић, из Удружења грађана насеља Бусије, који каже никад није ни помислио да прода остављену имовину.

Нема куће без троје деце

Насеље Бусије настало је 1997. године. Окосницу места чини 1.300 плацева распоређених на 42 хектара земљишта ПИК „Напредак” из Старе Пазове. Ту земљу је општина Земун испарцелисала и продала по цени од 400 немачких марака по ару. У насељу постоји вода, струја, расвета, стална градска аутобуска линија 702.  Врло је активна мала привреда – отворене су пекаре, продавнице, аутомеханичарске, браварске и столарске радње.

На бусијским лединама пре 17 година подигао је свој нови дом и сада ту живи са породицом.

– Када смо се доселили, овде није било скоро ничег. Од комшије Живка из Кистања, који је био један од првих досељеника у Бусије, вукао сам струју и воду. Продавнице није било, па је Живко из Батајнице довозио хлеб у гајбама и снабдевао све нас који смо овде почињали нови живот. Али ето успели смо трудом и залагањем да изградимо насеље достојно људи. Сада нас има око 5.000 јер су нам се прикључиле избјеглице из Босне – напомиње Вученовић.

И његов комшија Кистањац Живко Николић из Далмације сећа се Бусија с почетка 1997. године.

– Ни тица, мачака, паса овде није било када сам дошао. Јели смо само конзервирану храну, није било струје. Први трафо изграђен је испред моје куће. Сећам се да ме, када сам у Масариковој дошао да пријавим прикључак, службеница зачуђено погледала и питала: „А  где су ти те Бусије?” Нису људи знали ни где се налазимо. Исто се поновило и у „Водоводу”, па чак и у општини Земун – присећа се уз осмех Николић.

Busije_najvece_izbjeglicko_naselje_na_Balkanu

Он сваке зиме и лета одлази у село Ивошевце у кистањској општини. Тамо му је деведесетогодишњи отац који је одлучио да напусти Бусије и врати се у родни крај.

– На почетку када се тата вратио било је мало проблема. Али сада је све у реду. Тамо живе католици, избеглице из Јање са Косова и Метохије. Чак је у последње време има и мјешовитих бракова. Ни ја немам проблема када дођем. Са онима са којима сам некад заједно пио ракију и јео јагњетину то радим и сада. И поздрављамо се исто, љубимо се по три пута – каже Николић.

Нова црква посвећена је Ћирилу и Методију

Најновија дешавања у Хрватској – обарање пресуде Алојзију Степинцу, подизање споменика Миру Баришићу, атентатору на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, укидање пресуде Бранимиру Главашу због злочина почињених над српским живљем – поново су узнемирила и житеље Бусија.

Нова црква посвећена је Ћирилу и Методију.

– Све смо финансирали сами, али ни дан-данас нико од нас не може добити власнички лист због тога што су куће зидане на земљишту ПИК „Напредак”, који је пре неколико година купио приватник. Највише нам недостају вртић и школа јер је ово најмлађе насеље у престоници. Годишње се роди педесетак беба, па нема куће без троје дјеце. Али у последње време одавде и одлази све више младих – крајње дестинације су Немачка, Шведска, Норвешка… – каже Јован Вученовић.

– Ко није живио у Хрватској и ко не зна шта се тамо дешавало и у Другом светском рату, а и пред овај последњи рат, може се чудити овим одлукама. Али ми не. Чини нам се да се усташтво поново повампирило, али и да Хрватска има зелено свјетло од некога да ово ради. Као да неки желе да рехабилитују фашизам, па на „малим” случајевима тестирају јавност. Ово што се сада дешава тамо ми смо предосјетили још деведесетих – каже један од Бусијана, власник једне од око две хиљаде кућа.

Због претрпљеног бола из претходног рата, али и неких одлука хрватске државе и даље многи из овог земунског насеља не иду у родни крај. Има и оних који никада нису ни отишли. Њихова деца и не знају како изгледају места где су им очеви и дедови рођени.

Како да идем кад никад нисам сигуран хоће ли ме „ухитити”. Одете десет пута тамо, а једанаести вас приведу јер сте на неком њиховом списку због, наводно, почињених злочина. Уосталом, у последњих 20 година нико из хрватског државног врха нас није позвао да се вратимо. Нису нас се додуше сјећали ни ови наши политичари. Премијер Вучић ће бити једини. Како сам чуо, он ће учествовати сутра на комеморацији посвећеној страдалима али и прогнанима у рату у Хрватској. Очекујемо да ће сутра овде код нас бити око 50.000 људи – каже четрдесетшестогодишњи Мишо.

Бусије - припреме

Аутор: Бранка Васиљевић

Извор: Политика

 

Везане вијести:

У посети мештанима Бусија: Лозу им примила сремска равница …

Крајина још живи у Бусијама: Репортери „Блица“ са Србима …

У Београду у четвртак Дан сјећања на страдале Србе | Јадовно …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top