Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Posle dešavanja u Rumuniji, specijalni predstavnik EU osvrnuo se na korupciju u Bosni i Hercegovini. Ivana Marić: Poruka upućena političarima i međunarodnoj zajednici
Specijalni predstavnik Evropske unije u BiH ambasador Lars-Gunar Vigemark zapalio je društvene mreže komentarom na „Tviteru“: „Da li bi i u BiH moglo da se dogodi ovako nešto?“ Komentar Vigemarka odnosio se na najnovija dešavanja u Rumuniji, na velike antikorupcijske proteste građana u ovoj zemlji koji se ne slažu sa odlukama vlasti i sa uvođenjem blagih kazni za koruptivna dela.
Sagovornici „Novosti“ kažu da građani u BiH jesu dosta pasivni kad je u pitanju borba protiv korupcije, ali i dodaju da Vigemark ne bi trebalo otvoreno da poziva građane BiH na demonstracije.
– Ranije je Vigemark podvlačio da BiH napreduje prema EU i da je zadovoljan situacijom u BiH, a sada poziva na demonstracije. Mislim da na ovu poruku Vigemarka možemo gledati kao na poruku upućenu političarima u BiH da ne rade dobro. Pošto međunarodna zajednica utiče na sva dešavanja ovde, onda je Vigemarkova poruka usmerena i na loš uticaj međunarodne zajednice u BiH – kaže Ivana Marić, politički analitičar, i dodaje da nije ispravno da strane diplomate indirektno pozivaju građane na demonstracije.
Ivana Korajlić, program menadžer za odnose s javnošću „Transparensi internešnala BiH“, kaže, za „Novosti“, da je korupcija u BiH prisutna u svim porama društva.
– Imate korupciju pri zapošljavanju, u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu… Gde god se okrenete, tu je i korupcija. Za to su najodgovorniji političari koji nemaju jasnu viziju borbe protiv korupcije – kaže Korajlićeva.
– Kad građani izađu na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo, političari to odmah prozovu nacionalnim protestima ili politički motivisanim, i tako prebace priču s pravog problema, a to je korupcija – ističe Korajlićeva.
ANALIZA U VSTS
U toku je izrada analize koja bi trebalo da bude završena do kraja februara i čiji je cilj da se otkriju razlozi nesrazmerno malog broja osuđujućih presuda u poređenju sa optužnicama, odnosno da je čak 80 odsto osoba osumnjičenih za korupciju oslobođeno – potvrđeno je, za „Novosti“, u VSTS.
Da je korupcija veliki problem u BiH i da izjeda sve pore društva, a nema velikih kazni pred sudovima, pokazala je i analiza „Balkanske istraživačke mreže“.
Ova analiza, koja je urađena prošle godine, pokazala je da je tokom deset godina rada pravosudnih institucija BiH čak 82 odsto optuženih za korupciju oslobođeno ili osuđeno na uslovne kazne zatvora.
– Od 139 osoba optuženih za koruptivna dela kojima je suđeno u Sudu BiH, čak 116 ih je oslobođeno, ili je dobilo uslovnu ili novčanu kaznu. Od ostalih 23, više od polovine ih je osuđeno na kazne manje od godinu zatvora, a to dalje znači da su mogli da je zamene za novčanu kaznu. Samo dva osuđenika za koruptivna dela u BiH su dobila više od pet godina zatvora – navodi se u analizi.
NEMA POLITIČKOG LIDERSTVA
Šef delegacije EU u BiH Lars-Gunar Vigemark smatra da se nešto poput demonstracija u Rumuniji ne bi moglo desiti u BiH, zato što „u ovoj zemlji ne postoji odgovarajuće političko liderstvo, niti postoji interes koji je prisutan u civilnom sektoru, odnosno među građanima“. – A to ne postoji upravo zbog rascepkanosti i podela prisutnih u ovom društvu, podeljenom na tri konstitutivna naroda – rekao je Vigemark novinarima u Bijeljini.
On je dodao da nigde nije davao izjave koje bi poredile dešavanja u BiH s dešavanjima u Rumuniji, ali da je tačno da je na jednoj društvenoj mreži postavio pitanje: „Da li je ovako nešto moguće u BiH?“
Autor: S. MIŠLjENOVIĆ
Izvor: NOVOSTI
