arrow up

Подијелите вијест:

Попис из 1846. године: 2 милиона 643 хиљаде Срба у Хрватској

На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба

Хрватска
Хрватска

Хајнрих Бенхаус ( Heinrich Berghaus ), главни картограф Аустријског царства прије 173 године, тачније 1846. објавио је етнографску карту Аустријског цартства. На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба.

Картограф је врло прецизно без икаквих личних интереса навео колико на тој територији живи и ког становништва. Из овога се види да је на тлу тадашње Хрватске, Срба било три пута више у односу на Хрвате.

Овај етнографски податак, као и етнографску карту Европе из тог периода могу се наћу у трећем тому Енциклопедије Catena mundi III.

Следеће године, односно 1847. исти германски картограф објавио је етнографку карту Османског царства на тлу Европе. На простору данашње Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине живјело је 99% Срба.

„Ту није било нити Бошњака, нити Босанаца, није било ни Црногораца“, објашњава главни уредник издавачке куће Catena mundi Нешић Слободан.

На овај начин, велики картограф великог моћног Аустријског царства представио је етнографску слику Балкана.

Што се тиче бана Јосипа Јелачића током његове владавине био је познат његов став о „слоги и братинству” између Хрвата и Срба. Он то никада није доводио у питање. О томе сведочи и његов ћирилични проглас „Народу српском и српском у Троједној Краљевини Далмације, Хрватске и Славоније” у вези са својим именовањем за бана.

Питање које се намеће јесте: Шта се десило у ових 173. године, да један народ који је био најмногобројнији на простору Балкана толико се асимилира?

Неки историчари сматрају да је Краљевина СХС, а касније Југославија била пројекат из кога су Срби изашли као најпораженији народ.

Извор: Википедија, 1882. г
Извор: Википедија, 1882. г

Након Краљевине СХС долази мрачни период НДХ-а и монструозна стратишта попут Јасеновца, гдје се „решава српско питање“ (једну трећину протјерати, једну трећину покатуличити, а једну трећину убити). 

Онда долазе и 90-е, а према попису становништва из 1991, последњем прије почетка рата, у Хрватској је живело 581.663 Срба. У периоду од 1991-1995. у Хрватској је у изганствно протјерано близу 250.000 хиљада Срба, од којих према попису из 2005. године у избјеглиштву живи њих 200.000.

Фото: Ројтерс
Фото: Ројтерс

Рачуница показује следеће од 2 милиона 643 хиљаде Срба из 1843. године, у Хрватској данас живи свега 186. 633 тј. 4,36 %.

За мање од 2 вијека један народ изгубио је близу 2 и по милиона становника, ако нијесу сви страдали тјелесно, асимилацијом њиховни потомци који глорификују усташтво су свакако страдали духовно.

Аутор:  ДРАГАНА Б. МИЈУШКОВИЋ

Извор:  ИН4С

ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​