Пооштрена реторика уочи стогодишњице Сјеничке конференције: Бошњаци траже отцјепљење Санџака

„Ми као мали народ, национално свестан, политички зрео и добро организован хоћемо да тражимо начин како да решимо статус Санџака и Бошњака“, изјавио је Сулејман Угљанин, предсједник Бошњачког националног савета из Србије.

На свечаној сједници БНВ, минулог викенда, Угљанин је коментарисао одлуку Берлинског конгреса, којом је Санџак ушао у састав Србије и Црне Горе и то назвао документом „у целофану“.

„Данас се тај целофан отвара, јер хоћемо да видимо ко смо и где смо. Питање шта се тада десило треба да отворе научници, а ми ћемо да подржимо све оно што каже наука. Бошњаци као дио јединственог корпуса са Бошњацима у БиХ траже да буду језичак на ваги у мирном рјешавању југословенске кризе и европском путу Србије“, рекао је Угљанин и нагласио да очекује и од Србије и од Црне Горе „да помогну Бошњацима да добију своја права и тло под ногама.

„Бошњаци су Црној Гори дали пуни допринос европским и еуроатлатским интеграцијама и поносни смо на то што се она одвојила од Милошевећеве терористичке машинерије, која је пријетила да уништи цијели Балкан. Зато са правом очекујемо да Црна Гора сада и нама помогне„, додао је он.

Стогодишњица од одржавања Сјеничке конференције

Реторика БНВ се заоштрила уочи прославе стогодишњице од одржавања Сјеничке конференције. Још прије двије године Бошњачко национално вијеће (БНВ) је на свечаној сједници у Сјеници донијело одлуку да ове године обиљежи овај догађај.

Припреме су ушле у завршницу. У част тог догађаја основана је и одржана ликовна колонија „Сјеница 2017“, завршени су конкурси и проглашени побједници за најбоље графичко рјешење плаката и најбољу пјесму, минулог викенда одржана је свечана сједница БНВ и округли сто посвећен Сјеничкој конференцији, а завршница је планирана за октобар када ће бити одржан научни скуп посвећен том конференцији на којој је донијета Сјеничка декларација.

Прича је почела 13. и 14. аугуста 1917. у Сјеници. Тада су 12 градоначелника и предсједника санџачких општина (углавном аге и бегови) усвојили декларацију којом се од Аустроугарске тражи да се Санџак отцијепи од Србије и Црне Горе и припоји БиХ. У том документу пише да је „прикључење Босни и Херцеговини наша непоклебљива жеља, истовремено једино разумно рјешење које треба спровести до краја“. Учесници конференције су захтијевали издвајање Санџака из Србије и Црне Горе јер је „сасвим неприродно отцијепити Санџак од Босне, окупирати га и подијелити између Србије и Црне Горе“. За овај захтјев, у документу, предвиђена је и алтернатива „у случају да нашим захтјевима на које ми имамо право, а нама из неких непознатих разлога не може бити удовољено, ми тражимо самоуправљање Санџаком“.

Аустроугарска није могла да удовољи овом захтјеву, јер је била поражена страна у Првом свјетском рату. Послије завршетка рата и ослобођења Србије, већина учесника Сјеничке конференције је због „велеиздаје“ и „антидржавног дјеловања“ са циљем отцјепљења, осуђена на вишегодишње робије. Помиловање је стигло 1921. од стране краља Александра Карађорђевића.

Почетак обиљежавања стогодишњице Сјеничке декларације, почиње да се тумачи као ново Угљаниново заговарање аутономије ове области. Подсјетимо да су јуче из Српског покрета „Двери“ упозорили на то да Угљанина треба лишити слободе јер „отворено ради на разбијању државе“.

Приликом свих досадашњих захтјева за аутономију и специјални статус Санџака БНВ и њен предсједник Сулејман Угљанин позивали су се на тај документ. Када је прије двије године донијета одлука да се ова година прогласи за годину обиљежавања стогодишњице Сјеничке конференције, Угљанин је рекао да се те године „срело 12 градоначелника Бошњака да размотри, оно што и ми данас радимо, а то је тежња да обезбиједимо дуготрајни мир и развој Санџака за све грађане који у њему живе, као и да спроведемо важну реформу политичког система у Србији“, али сматра да је то тада био „цивилизацијски чин легитимно изабраних представника грађана Санџака“, подсјећа Антена М.

У БНВ кажу да организовање свих активности има циљ „очување сјећања санџачких Бошњака на ту конференцију и подизање свијести о њеном значају за остваривање права Бошњака“. Идеју да Санџак буде самостална регија, издвојена из састава Србије и Црне Горе (сада „модерна прекогранична регија по европским стандардима“), повлачи се од почетка Угљаниновог политичког дјеловања (референдум у октобру 1991. о аутономији Санџака са правом прикључења некој од република СФРЈ, али и увођење 20. новембра као Дана Санџака – одржавање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Санџака 1943. у Пљевљима). Када је у питању овај догађај, Угљанин и његови сарадници обавезно тада подсјећају да су сва антифашистичка вијећа послије рада добијала своје државе, једино је ЗАВНОС остао без тога и Бошњаци ускраћени за своју државу.

За свих ових двадесет седам година политичког дјеловања Угљанин улаже напоре да докаже да постоје „нераскидиве везе“ овог дијела Србије и БиХ, позивајући се и на документ од прије једног вијека. То је потврдио и у писму србијанском министру просвјете са захтјевом да Вијеће министара БиХ буде гарант квалитетног образовања на босанском језику у Србији.

Извор: ИН4С

Везане вијести:

„Сјеничка декларација “ – век после | Јадовно 1941.

Три нова захтева — да Санџак буде више Босна него Србија …

Три нова захтева — да Санџак буде више Босна него Србија