Pomoć stradalnicima iz Banovine Hrvatske

Pred hajkom HSS i njegove Zaštite sokolske izbeglice iz Banovine Hrvatske pomoć su potražile u Beogradu i Srbiji.

Najveće iskušenje na kome se pokazala čvrstina sokolske zajednice bio je dolazak izbeglica iz novostvorene Banovine Hrvatske 1939. Pred hajkom HSS i njegove Zaštite sokolske izbeglice iz Banovine Hrvatske pomoć su potražile u Beogradu i Srbiji. Najugroženiji sokoli u Betini kod Šibenika Branko Bilić, Šime Kapov, Petar Juroš i Jere Mikin, pred terorom Zaštite, sklonili su se u Beograd 21. novembra 1939.

Primio ih je Savez Sokola u Beogradu i pomogao im. (1) “Jutarnji list” od 17 decembra 1939. objavio je apel Sokolskog društva Beograd II za pomoć sokolima, koji su bili otpušteni iz službe u raznim mestima Banovine Hrvatske, ili koji su pred pretnjama i napadima morali da se sele. Zajedno sa tim apelom objavio je članak pod naslovom “Kleveta”, u kome je napao beogradsko sokolstvo da “širi klevete o Banovini Hrvatskoj”, “da truje decu i srpsku javnost” pa je pozvalo vlasti u Beogradu, da takvoj “klevetničkoj akciji stanu na put”.

„Sokolski glasnik“ je komentarisao : „ali se otpuštanja vrše i dalje, u masi, i spremaju se nova ! Sokolima u Beogradu nije sigurno prijatno, da za svoju braću traže nova nameštenja, da sakupljaju za njih pomoć, da otvaraju za njih kuhinje itd. i bili bi vrlo zahvalni “Jutarnjem listu”, kada bi uputio apel na drugu stranu da se ta progonstva ne vrše, pa kad bi sva naša braća mogla mirno da ostanu tamo gde su bila.

Inače pisanje “Jutarnjeg lista” predstavlja krajni cinizam, kad najpre pušta i pomaže da se naša braća gone i otpuštaju, a onda traži od nas, da ih pustimo da umru od gladi !”. (2) Ivan Vranješ je nakon begstva iz Zagreba 19.februara 1940. dao izjavu organima Saveza Sokola : „13.II 1940. godine upali su u moj stan dva zaštitara da me uhapse. Izvršili su pretres mog stana. Moja jedina greška za Hrvatsku zaštitu jeste da sam nepokolebivi Jugoslaven. Uhapšen sam i strpan u ćeliju br. 19, gladan i bolestan. Hladnoća – 32 , a meni nisu dali ni ćebeta. U 3 časa u jutro pao sam u nesvijest. U 11 časova bio sam kod ljekara, potom opet vraćen u samicu. Treći dan mi je saopćeno da nisam kriv, a da sam dobio tri godine izgona iz Zagreba … Istoga dana u 6 sati u pratnji jedog agenta krenuo sam na kolodvor sa 3,5 din. u novčaniku. Uhapšen sam po želji građanskog zaštitnika Ivana Lajvora, koji je kao štetan za vojsku izbačen iz iste u 6. konjičkom puku u Zagrebu”.

Starešina župe Zagreb dr. Oton Gavrančić pisao je Savezu Sokola da Vranješ nije ništa skrivio. Iz Jugorasa je doznao da je od policije dobio besplatnu kartu za Beograd. Krijući se izašao je iz voza i krio se dva dana i noći. Nije mogao otputovati sa 3,5 dinara. Vranješ je bio vežbač u Sokolu II. Pošto dotad nije dobio nikakve potpore, niti je tražio. Preporučio je Savezu Sokola da mu pomognu. (3)

Uprava Sokolske župe Beograd usvojila je 15. novembra 1939. „Pravilnik za pomaganje ugroženih Sokolskih jedinica i njihovih pripadnika”. Tim pravilnikom osnovan je pri Sokolskoj župi Beograd fond za pomoć. Sredstva za pomaganje bila su dobrovoljni prilozi svih sokolskih jedinica župe; dobrovoljni prilozi članova i članica, naraštajaca i naraštajki,… kao i drugih dobrotvora; prihodi od sela, koja su se za tu svrhu održavana u jedinicama župe; drugi prilozi, koji su namenjeni pomoći. Iz blagajne pomagala su se ona braća i sestre, koja su se molbom obratila za pomoć uz priložene ili predočene sokolske legitimacije; Jedinice koje su se za pomoć pismeno obratile župi Beograd.

Sem materijalnog pomaganja svi članovi uprave Sokolske župe Beograd trebali su da svojim ličnim ugledom i preporukama pomognu da ugrožena braća i sestre nađu posao, koji je odgovarao njihovoj spremi. Uprava župe mogla je po svojoj inicijativi da dodeli pomoć jedinicama, koje su bile naročito ugrožene. Uprava je trebala da organizuje sabirne akcije. Trebala je da pozove uprave sokolskih društava i četa, da od svih svojih pripadnika traže i najskromnije priloge, uz objašnjenje čemu su prilozi namenjeni. (4) Bivši načelnik Sokolskog društva Zagreb V Vladimir Šironja bio je prisiljen da napusti Zagreb i roditelje i potraži utočište u Beogradu. Krenuo je u neizvesnost 8 novembra 1939. Bio je svestan da će kod Saveza i župe naići na puno razumevanja. Nije se prevario. Pored materijalne i moralne podrške SSKJ i poledine braće, dobio je besplatnu hranu u kuhinji župe Beograd. Posao je dobio 5.12.1939.

U časopisu župe Beograd objavio je svoju zahvalnost Sokolskoj župi Beograd. Zahvalio se sestri Živki Melentijević i bratu Milojku, kao vođama emigrantske kuhinje. (5) U časopisu „Oko Sokolovo“ iz Beograda objavljen je akt Sokolske župe Zagreb: „Val nove „slobode“, koji je zahvatio i prekrio ove naše krajeve prisililo je mnogu našu braću, mnoge sestre, da ili pojedinačno ili sa svojim porodicama ostave domaće ognjište …… te da … begaju u krajeve, gde ta „sloboda“ svojim grešnim zagrljajem još nije ugušila svaki plemeniti osećaj, svojom ciničkom hipokrizijom nije uništila pravo na život i opstanak svakog pojedinca, o kome vole svakom prigodom da govore baš ti najgrlatiji propovednici i sledbenici te nove „slobode“.

U tim po nas tako crnim danima i opet je došlo do izražaja pravo sokolsko bratstvo, koje je na najefikasniji način potvrdilo staru reč, da se u nevolji poznaje prijatelj. Došlo je do punog izražaja u našoj dragoj prestonici i njegovom Sokolstvu, u prvom redu kod bratskog Saveza, a jednako i kod bratske Župe te bratskih društava Beograd II i Beograd VII. Svi ste Vi, braćo i sestre, uložili za naše bednike toliko ljubavi, toliko mera i truda, toliko fizičkih i materijalnih žrtava, da bi svaka naša reč pohvale Vašeg iskrenog i srdačnog bratstva izišla tek bledom i banalnom frazom. Naša je jedina želja da bi što skorije osvanuli u našim „oslobođenim“ krajevima tako svetli i radosni danci, da bi Vam svima Vašu ljubav, Vaše gostoprimstvo mogli da vratimo radosna srca……….Vama i svemu članstvu Vaše župe naš iskreni bratski pozdrav“ (6) Na ostrvu Pagu sva imovina Sokolskog društva Pag vredna preko 80.000 dinara putem nasilja i bezakonja, bila je u posedu „Hrvatske zaštite”, koja ju je dobrim delom uništila. Svi pripadnici sokola bili su otpušteni iz državne solane, a „Hrvatska zaštita” nije dozvoljavala da iko bude primljen u solanu ko nije bio njen član. U Pag je poslato 120 kvintala kukuruza za javne radove, ali je izričito istaknuto, da niko ko je bio pripadnik sokola, ili se osećao Jugoslovenom, nije mogao da dobije ni zaposlenja ni kukuruza.(7)

Starešina Tonković iz sokolske čete Kamenmost, iz društva Imotski, uputio je sa godišnje skupštine čete pozdrav Savezu Sokola Krajevine Jugoslavije. U pozdravu se isticalo : „Živeći i djelujući na terenu sile, bezakonja i nepravde, koja nas teško tišti; sokoli čete Kamenmost, okupljeni na svojoj glavnoj godišnjoj skupštini upućuju svoje poglede jedino k Vama ! Iako malobrojni, ostajemo nepokolebljivi i vjerni vrhovnom starješini, sokolskoj uzdanici, kličući : Živio Kralj Petar II ! Živila Jugoslavija ! Živilo sokolstvo i sloboda! Zdravo !” (8)

Narodno-odbrambeni odsek Saveza Sokola primio je do marta 1940. za progonjene sokole od sokolskih društava i privatnih lica : Od Sokolskih društava : Novi Sad 5.000 dinara, Cavtat 2.810, Drvar 1.000, Velike Kikinde 900, Banja Luke 500, Sveti Lenart 400, Kaštel Šućurac 290, Bosanske Dubice 270, Oštrelj 200, Miokićevo 100, Titel 320, Srbobran 153, Aleksandrovo 120, Dobrica 100, Virovitica 80, Kastav 70, Merica 54, 50; Od Sokolske župe Sušak 245; Od Sokolskih četa : Novi Karlovci 250, Bojanci 80, a D. Mijalković generalni direktor „Jugoslavije” 500 dinara. Svim darodavcima Narodno-odbrambeni odsek Saveza Sokola se zahvalio preko sokolske štampe. (9) Savez Sokola je istakao da je razlikovao one koji su stradali zbog svoje službe bivšim režimima od onih koji su trpeli zbog svog čestitog i predanog rada ideji narodnog jedinstva. Proveravanja koje su vršili kod svakog slučaja poslužila su odvajanju čestitih sokola stradalnika od partizanskih eksponenata koji su bili pogođeni novim stanjem u Banovini Hrvatskoj. (10) Posle Aprilskog rata 1941. Savez Sokola bio je zabranjen, a sokolske izbeglice stizale su u masi srpskih i slovenačkih izbeglica. Bivši starešina Sokolskog društva Borovo Toma Maksimović organizovao je u Srbiji prihvat izbeglica.

Sokolski glavni princip je bio bratska ljubav, jedinstvo i sloga. Najveće iskušenje na kome se pre Aprilskog rata 1941. pokazala čvrstina sokolske organizacije bio je dolazak sokolskih izbeglica iz Banovine Hrvatske. Pred hajkom HSS i Zaštite sokolske izbeglice iz Banovine Hrvatske pomoć su potražile u Beogradu i Srbiji. Pomoć su prikupljali Narodno-odbrambeni odsek Saveza Sokola, Sokolske župe, društva i čete. Hrvatska štampa negirala je da postoji progon sokola u Banovi Hrvatskoj. Posle Aprilskog rata 1941. Savez Sokola bio je zabranjen, a sokolske izbeglice stizale su u masi srpskih i slovenačkih izbeglica. Bivši starešina Sokolskog društva Borovo Toma Maksimović organizovao je u Srbiji prihvat izbeglica.

Saša Nedeljković,
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

Gojko Jakovčev, Beograd, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, „Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 68, 69;
„Ne kleveta, već žalosna istina!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 3;
Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str.69;
„Pravilnik za pomaganje ugroženih Sokolskih jedinica i njihovih pripadnika”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 mart 1940, br. 3, str. 53;
Specijalni rad Župske kuhinje”, „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4;
„Značajno pismo“, Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 1. mart 1940, br.3;
„Nema hleba za sokole ! “, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 5;
„Pozdravi Savezu Sokola K.J.”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 mart 1940, br. 7, str. 7;
„Za pomoć postradalim sokolima !”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 5;
„Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 9;