Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishНа градском гробљу у Пучилама у Биjељини данас jе, поводом обиљежавања 23 године од дана ослобођења Смолуће, Потпећи и Тиње, служен парастос за 74 становника погинула у вишемjесечном окружењу у коjем их jе држала акозвана Армиjа БиХ.
Биjељина – сjећање Фото: СРНА
Више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње 1992. године провело jе више од три мjесеца у заточеништву. У том периоду погинула су 74 мjештана, 254 их jе рањено, наjвише цивила.
Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да судбина становништва ова три села предствља jош jедно свjедочанство етничког чишћења српског народа са простора БиХ.
„Ако имамо у виду да су за прогоне у одбрамбено-отаџбинском рату одговарали само и jедино Срби, то jе онда jош jедан доказ селективне правде Тужилаштва и Суда БиХ“, истакао jе Савчић и упитао шта jе са Србима прогнаним из Тузле, Зенице, Травника, Бугоjна, Сараjева и других мjеста.
Он jе указао да и послиjе 20 година од рата постоjе „двоструки аршини“ и двиjе истине, те у складу са тим и неодговорност диjела правосудних органа.
Предсjедник Удружења грађана „Смолућа“ Мирко Трифковић подсjетио jе да jе становништво више од три мjесеца било заточено, без воде, хране, а да их jе за то вриjеме свакодневно нападала и гранатирала такозвана Армиjе БиХ.
Он jе истакао да jе захваљуjући добро организованоj акциjи Воjске Републике Српске, заjедно са Гардом „Пантери“ из Биjељине, из потпуног окружења ослобођено 7.000 људи, коjи данас у наjвећем броjу живе у Биjељини, Брчком и Угљевику.
Трифковић jе навео да су села Смолућа, Потпећ и Тиња данас потпуно пуста jер се нико ниjе вратио.
Некадашњи становник Смолуће Димитриjе Вуковић у окружењу jе изгубио два брата, петорицу рођака, а потом и оца. Он каже да су три мjесеца проведена у окружењу неприjатељских снага – мjесеци патње, бола и наизвjесности.
„Живот jе био неподношљив, тежак, без воде, струjе и икаквих контаката“, присjећа се Вуковић и истиче да jе живот и повратак у Смолућу незамислив jер она више практично не постоjи.
Према његовим риjечима, тамо jе све уништено, продато све што се могло продати, а и неко, ко jе провео три мjесеца у паклу, сигурно нема жељу да се врати.
Парастос служен на градском гробљу Пучиле у Биjељини организовала jе Борачка организациjа Биjељина и Удружење грађана „Смолућа“.
Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске
Везане виjести:
ОСЛОБАЂАЊЕ СМОЛУЋЕ, ПОТПЕЋИ И ТИЊЕ – НАЈХУМАНИЈА …
