Položaj Srba u regionu tema konferencije u Podgorici

Na konferenciji učestvuju predstavnici Srba iz Mađarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Albanije i Crne Gore, a takođe i gosti – predstavnici državnih institucija domaćina, Republike Srbije i Republike Srpske.

Sa konferencije je poručeno da Srbi u zemljama regiona ne mogu biti dijaspora, jer su oni u područjima u kojima žive kao autohtoni narod. Učesnici konferencije su zaključili da je potrebno zatražiti prijem kod predsednika Srbije, koji je ujedno i predsednik Saveta za Srbe u regionu i upoznati ga sa problemima i predložiti načine za poboljšanje statusa.

Pored zaključka da se podrži izrada jedinstvenog srpskog bukvara za đake-prvake, odlučeno je da se pruži podrška Republici Srpskoj kako bi ona osigurala status koji joj pripada po Dejtonskom sporazumu.

Predstavnici Srba iz regiona predložili su da deca Srba iz regiona imaju ravnopravan status prilikom školovanja u Srbiji sa ostalom decom i da se pokrene inicijativa da se srpska privredna društva iz regiona uvežu sa privrednim društvima iz Srbije i da ta privredna delatnost bude dvosmerna.

Položaj srpskog naroda u svojim državama, odnos domicilnih država prema srpskom narodu, kao i odnos svoje države prema svojim državljanima u državama regiona centralne su teme konferencije. Srba u Crnoj Gori, kako je to kazao predsednik SNS-a Momčilo Vuksanović, „nema od mesne zajednice do diplomatije“.

„Srbi u Crnoj Gori ne mogu da budu ravnopravni sa ostalim nacionalnim zajednicama jer vlast ne želi da nam obezbedi status kao ostalima, a ne dozvoljavaju nam da budemo to što jesmo – konstitutivan narod. U Crnoj Gori je veliki srpski potencijal i mi nećemo dozvoliti dalju asimilaciju Srba. Uskoro ćemo započeti realizaciju velikog projekta – zajednički bukvar, prva knjiga Srba u regionu. A mi Srbi moramo definisati precizno šta su nam prioriteti, istrajati na zahtevima prema institucijama matične države i onih država u kojima žive Srbi, vodeći pri tom računa da ne činimo ništa na uštrb drugih nacionalnih zajednica“, rekao je Vuksanović.

U ime prognanih Srba iz Hrvatske, Milojko Budimir je naveo da je ta država primer kako se silom otuđena imovina Srba ne želi ni na koji način vratiti stvarnim vlasnicima.

„Proterani Srbi iz Hrvatske njenim institucijama podneli su 78.000 zahteva za povraćaj imovine i skoro da ni jedan nije rešen. Od 42.000 stanarskih prava, Srbi nisu uspeli da vrate skoro ni jedno pravo, a da ne govorim o ostalim pravima silom prognanih Srba sa vekovnih ognjišta“, kazao je Budimir.

Zamenik gradonačelnika Vukovara Srđan Milaković ocenio je da je srpski korpus u Hrvatskoj razbijen.

„Iako je skoro dve i po decenije prošlo od rata u Hrvatskoj, u njoj je na sceni i dalje antisrpsko raspoloženje. Bez obzira na to što su Srbi u Hrvatskoj brojni, po popisu iz 2011. godine u Hrvatskoj živi više od jedne trećine Srba, ne možemo ostvariti ni pravo na srpski jezik i ćirilično pismo čak ni kad je reč o tablama na institucijama države“, naveo je Milaković.

Prema rečima dr Momčila Krajišnika, matica Srba ima mnogo problema „pod uticajem stranih interesa, ali ona tome mora odoleti i uvek biti uz Srbe u regionu“.

O položaju Srba u regionu govorili su i Milan Japundžić iz Beograda i Saša Milošević iz Zagreba.

Ispred Uprave za dijasporu i Srbe u regionu Ministarstva inostranih poslova R. Srbije, konferenciji je prisustvovao Đorđe Aleksić.

(Srpske nedeljne novine)