Положај Срба у региону тема конференције у Подгорици

На конференцији учествују представници Срба из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе, а такође и гости – представници државних институција домаћина, Републике Србије и Републике Српске.

Са конференције је поручено да Срби у земљама региона не могу бити дијаспора, јер су они у подручјима у којима живе као аутохтони народ. Учесници конференције су закључили да је потребно затражити пријем код председника Србије, који је уједно и председник Савета за Србе у региону и упознати га са проблемима и предложити начине за побољшање статуса.

Поред закључка да се подржи израда јединственог српског буквара за ђаке-прваке, одлучено је да се пружи подршка Републици Српској како би она осигурала статус који јој припада по Дејтонском споразуму.

Представници Срба из региона предложили су да деца Срба из региона имају равноправан статус приликом школовања у Србији са осталом децом и да се покрене иницијатива да се српска привредна друштва из региона увежу са привредним друштвима из Србије и да та привредна делатност буде двосмерна.

Положај српског народа у својим државама, однос домицилних држава према српском народу, као и однос своје државе према својим држављанима у државама региона централне су теме конференције. Срба у Црној Гори, како је то казао председник СНС-а Момчило Вуксановић, „нема од месне заједнице до дипломатије“.

„Срби у Црној Гори не могу да буду равноправни са осталим националним заједницама јер власт не жели да нам обезбеди статус као осталима, а не дозвољавају нам да будемо то што јесмо – конститутиван народ. У Црној Гори је велики српски потенцијал и ми нећемо дозволити даљу асимилацију Срба. Ускоро ћемо започети реализацију великог пројекта – заједнички буквар, прва књига Срба у региону. А ми Срби морамо дефинисати прецизно шта су нам приоритети, истрајати на захтевима према институцијама матичне државе и оних држава у којима живе Срби, водећи при том рачуна да не чинимо ништа на уштрб других националних заједница“, рекао је Вуксановић.

У име прогнаних Срба из Хрватске, Милојко Будимир је навео да је та држава пример како се силом отуђена имовина Срба не жели ни на који начин вратити стварним власницима.

„Протерани Срби из Хрватске њеним институцијама поднели су 78.000 захтева за повраћај имовине и скоро да ни један није решен. Од 42.000 станарских права, Срби нису успели да врате скоро ни једно право, а да не говорим о осталим правима силом прогнаних Срба са вековних огњишта“, казао је Будимир.

Заменик градоначелника Вуковара Срђан Милаковић оценио је да је српски корпус у Хрватској разбијен.

„Иако је скоро две и по деценије прошло од рата у Хрватској, у њој је на сцени и даље антисрпско расположење. Без обзира на то што су Срби у Хрватској бројни, по попису из 2011. године у Хрватској живи више од једне трећине Срба, не можемо остварити ни право на српски језик и ћирилично писмо чак ни кад је реч о таблама на институцијама државе“, навео је Милаковић.

Према речима др Момчила Kрајишника, матица Срба има много проблема „под утицајем страних интереса, али она томе мора одолети и увек бити уз Србе у региону“.

О положају Срба у региону говорили су и Милан Јапунџић из Београда и Саша Милошевић из Загреба.

Испред Управе за дијаспору и Србе у региону Министарства иностраних послова Р. Србије, конференцији је присуствовао Ђорђе Алексић.

(Српске недељне новине)