Politika: Oprezno o Jasenovcu

Predlaže se srpskim istoričarima da ocene Goldštajnovo delo, pa će ono svakako biti otkupljeno ako prođe test ozbiljne istorijske nauke. 

Svake godine, komisija koja bira izdanja u okviru otkupa knjiga od izdavača za potrebe biblioteka, povod je za kritike, u vezi sa odabranim ili izostavljenim naslovima. Kada bi neko rekao da se nikada svima ne može udovoljiti, bio bi potpuno u pravu. Međutim, ovoga puta odjeknula je vest da su iz otkupa izostavljene tri knjige iz oblasti istorijske nauke (oduvek stoji primedba da bibliotekama treba više izdanja iz oblasti humanističkih nauka nego prevedene beletristike). Nisu otkupljene knjige Etničko čišćenje. Geneza koncepta Vladimira Petrovića („Arhipelag”), Jasenovac Ive Goldštajna („Akademska knjiga”) i Mitovi srpske istorije Dejana Ristića („Vukotić medija”).

Zašto su ove godine izostale iz otkupa tri knjige iz oblasti istorijske nauke

Kao što i sam naslov kaže, Vladimir Petrović bavi se pojmom „nasilnog uklanjanja protivnika i čitavih manjinskih zajednica” kroz istoriju, osvrćući se na „verske, klasne i rasne aspekte te opasne metafore”. Prema rečima naše poznate istoričarke Dubravke Stojanović, Ivo Goldštajn je na osnovu svog dugogodišnjeg bavljenja temom Jasenovca uspeo da uklopi te činjenice u evropski kontekst masovnih uništenja „nepoželjnih naroda” i da ih time postavi u tokove evropske i svetske istorije. Dejan Ristić na osoben način razvejava mitove poput onog da zvona Notr Dama nisu odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu polju, već u slavu pobede hrišćana nad Turcima u bici na Rovinama 1395. godine, i tako dalje…

Iako su članovi ovogodišnje komisije za otkup Aleksandar Jerkov (predsednik), Predrag J. Marković, Petar Pijanović, Boško Milin i Vladimir Šekularac, povodom ovog slučaja na sajtu Ministarstva kulture i informisanja pojavilo se saopštenje ove institucije. Najpre se polemiše sa Ivom Goldštajnom i navodnim podrazumevanjem da je „država Srbija u nekoj vrsti obaveze da bibliotekama preporučuje njegovu knjigu za otkup i da to finansira”.

„Ako se ne varamo, on i njegov izdavač su u nekim od brojnih gnevnih komentara koketirali sa pojmom cenzure praveći se da ne poznaju njegovo značenje”, stoji u ovom obraćanju.

Zatim se predlaže izdavaču i autoru knjige „Jasenovac” da poklone ovo izdanje bibliotekama u Srbiji, (pohvalno je to što se vodi računa o novcu poreskih obveznika), a napominje se da bibliotekari knjigu svakako mogu da kupe u nekoj od srpskih knjižara. Takođe, predlaže se eminentnim srpskim istoričarima da ocene ovo Goldštajnovo delo, pa će ono svakako biti otkupljeno ako prođe taj test ozbiljne istorijske nauke, a do tada treba biti oprezan. Zatim se postavlja pitanje koliko su knjiga srpskih istoričara o zločinima nad srpskim narodom u NDH objavili hrvatski izdavači? Koliko ih se nalazi u izlozima hrvatskih knjižara, kao što se Goldštajnova nalazi u srpskim?

Ako se vodimo principima da Hrvatima treba vratiti milo za drago, ili „ti meni, ja tebi”, zašto je onda problematična knjiga o genezi pojma etničkog čišćenja. To je tema koja postoji vekovima. Ili, ako je Ristićevo razvejavanje mitova bespotrebno, zašto je problem upoznati se sa onim što piše, pa onda razviti diskusiju o tome.

Baš u vreme kada Filmski centar Srbije, pa i samo Ministarstvo kulture, podržavaju rekordan broj filmova koji se bave temama zločina nad našim narodom, kao što je albanski zločin nad Srbima u „žutoj kući”, kada se snima film o Košarama, pa i ostvarenje „Dara iz Jasenovca” Predraga Antonijevića, a Lordan Zafranović konačno dobija podršku za film „Djeca Kozare”, kao doprinosu kulturi sećanja na žrtve ustaškog genocida nad srpskim narodom, država ne staje iza knjiga koje takođe mogu da doprinesu toj toliko važnoj kulturi sećanja.

Treba da postavimo nekoliko pitanja, najpre u vezi sa tim koliko se srpskih istoričara pomno bavi temom Jasenovca, osim akademika Vasilija Krestića? Koliko romana imamo na tu temu, da li nam je zaista važno da istina dopre u svet i zašto do sada nismo više uradili po tom pitanju? Vremena je bilo napretek da se istina dozna, da se napiše na hiljade stranica o žrtvama i genocidu, zašto to nije decenijski sistemski prioritet? Na prošlogodišnjem Sajmu knjiga predstavljena su dela izraelskog istoričara Gideona Grajfa, koji o Jasenovcu piše kao o Aušvicu Balkana, i to je još jedan od dokaza da nam upravo stranci ukazuju na naše prioritete.

Međutim, kada nam naučnik iz druge države, kao što je Ivo Goldštajn, ponudi svoje dugogodišnje istraživanje dočekujemo li ga na „nož” baš kao što to čine njegovi sugrađani, ili želimo zajedno sa njim da dođemo do istine? Koliko problema je u svojoj sredini imao Lordan Zafranović zbog toga što istražuje istinu o ustaštvu?

Istina zasnovana na naučnim dokazima i činjenicama jeste prioritet. Ipak, nećemo se pomeriti sa mesta ako panično tražimo neprijatelje. Kako je jedan mudar aforističar kazao: „Nama neprijatelji nisu potrebni, dovoljno je uvesti nas u naše redove.”

Marina Vulićević

Oprema: Stanje stvari

(Politika, 11. 8. 2020)