Покољ над Србима 7. фебруара 1942. године у Штрпцима код Прњавора

Дана 7. фебруара 1942. године, готово у исто вријеме док се дешавао покољ Срба у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, у селу Штрпци код Прњавора хрватске усташе су на најсвирепији начин извршили тежак злочин углавном над српским женама и дјецом. 

Жртве су биле старости од 3 мјесеца до 70 година. Жртве су силоване, клане ножевима, убијане тупим предметима, масакриране и само неколицина је убијена ватреним оружјем.

У рано јутро 7. фебруара 1942. године, по великој хладноћи, група од стотину усташа долази из Прњавора у центар села – Глоговац, који је био настањен њемачким становништвом – фолксдојчерима. То њемачко становништво се одмах по окупацији организовало у формације, наоружало и почело са терором над комшијама Србима, са којима су до окупације сложно и у добрим односима живјели.

Из Глоговца око 9 часова усташе крећу пут Ганинаца и Мусиног Цера, а успут пљачкају српске сељаке. Сеоска стража која је држала извидницу на Кесеровом брду, имала је задатак да прати цесту према Глоговцу и по потреби узбуни село. Тога дана, због великог снијега који је тих дана падао и нападао изнад кољена, сеоска стража није успјела да узбуни село сем неколико оближњих кућа. Усташе су на брежуљку на Мусином Церу поставили тешки митраљез и заузели положај према Мусама и Ружевцима. 

Подијељени на неколико група, усташе су се распоредиле селом. Једна група је кренула према Игњатићима, друга у правцу Бијелића и Мусића, а трећа према Ганинцима. На путу према Ганинцима, усташе су успут ухватили тројицу мушкараца: Томић Бору, Жунић Милана и Илишковић Гавру, те их дотјерују пред кућу Станоја Чавића.

Доласком пред кућу Станојеву, усташе хватају Станоја и снају Пеју Чавић, а седморо дјеце у свој тој пометњи заборављају бачене у снијегу, да би се дјеца по одмицању усташа сакрила у сламу иза куће. Сакрила их је Владанова и Пејина ћерка Босиљка која је имала четрнаест година. Ових петоро Срба усташе тјерају у заселак Илишковиће а успут хватају још и Марка Чавића те га придружују заробљенима. 

Од Чавића, усташе одлазе према кућама Илишковића и Дујаковића.

Усташе тада раздвајају мушкарце од жена и дјеце, те их тјерају према кућама Илишковић Станка и Гавре и кући Симеуна Дујаковића, кога је друга група усташа већ била ухватила. Мушкарце тада спроводе у поток „Глоговац“, гдје их страшно муче и потом кољу. Све жртве су имале повреде тупим предметима. 

(Станоју Чавићу (70) су усташе чупали бркове, да би га потом девет пута измасакрирали камом по цијелом тијелу, а имао је и повреде тупим предметима; Марко Чавић (59) је избоден бајонетом на једанаест мјеста по читавом тијелу, док су Милан Жунић (29), Боро Томић (19) и Гавро Илишковић (60) премлаћени и заклани преко врата.) 

Поред толиког иживљавања над жртвама, усташама ни то није било довољно, па су их накнадно изрешетали мецима из пушака.

У то вријеме, друга група усташа је клала жене и дјецу, а било је и силовања.

Симеуна Дујаковића су усташе живог распориле јер није хтио да иде са осталим мушкарцима. По свједочењима преживјеле Пеје, на улазним вратима куће Симеуна Дујаковића један усташа је клао Савку Гашић док су други са упереним пушкама у жене викали: „Лијежи да кољемо!“

Жене и дјеца су тада од ужаса почели да вриште и запомажу, а неке жене су усташе и силовали. Један усташа је наредио Видосави Илишковић да легне да је закоље. Видосава је била трудна и у наручју је држала двогодишњу ћерку Наду, а за сукњу јој се држала четворогодишња ћерка Марица. Како Видосава није хтјела да легне од страха и ужаса, усташа је пуцао у њу из пушке и убио и Видосаву и њено двогодишње дијете у наручју. Једно мало дијете је усташа убио пошто му је пуцао у уста. 

Тада је наступио општи јаук а усташе у бијесу почињу насумице да пуцају по женама и дјеци. Овај покољ је Пеја чудом преживјела, а по одласку усташа се извукла испод лешева и побјегла својој кући. Овдје је убијено седморо жена и дјеце. 

У Видосавиној и Станковој кући је лежала њена мајка, Ђурђија Каиновић, старица која је годинама била непокретна. Поред ње је био и њен шестогодишњи унук Здравко. Усташе су заклали и Ђурђију и њеног унука на постељи. То је било и треће страдало дијете Видосаве и Станка Илишковића. У њиховој кући је убијена и још једна жена из Ганинаца. 

Када се народ окупио након одласка усташа, у кући је била затворена и свиња која је већ била почела да једе лешеве.

У кући Гавре Илишковића су усташе заклале четворо дјеце и четири жене који су измрцварени и избодени бајонетима по цијелом тијелу, а потом су изрешетани мецима из пушака. У Гавриној кући су остали скривени у другој просторији и чудом преживјели Вида Илишковић, њен син Милорад (1940) и Чедомир Гашић (1938).

Усташе након овог покоља са опљачканом српском имовином из Штрбаца одлазе у Прњавор, одводећи преко стотину комада крупне стоке, коња, волова, свиња, живине, одвозе запреге пуне пшенице, суво месо и ракију и много других ствари. Усташе ову опљачкану робу нуде у Прњавору по повољним цијенама и многи је купују. 

Пристижући у Прњавор, опљачкану стоку из Штрбаца затварају у православни Храм Светог Ђорђа. У храму, пијане усташе организују и „православну литургију“, тако што су увели црног вола у олтар испред чијих очију је један усташа држао Свето Писмо а са лијеве и десне стране су стајала двојица усташа држећи у рукама упаљене свијеће.

Истог дана након одласка усташа из Штрбаца, из центра долазе Нијемци и обилазећи мјеста злочина, праве записнике и фотографишу жртве. Нијемци су тада наредили становништву да се сви мртви сахране без православних обичаја, и то у једну заједничку гробницу на гробљу у Ганинцима. Гробница дуго времена није била адекватно обиљежена.

7. фебруара 1942. године у Штрпцима су страдали:

Чавић Станоје, 70

Илишковић Гавро, 60

Чавић Марко, 59

Дујаковић Симеун, 55

Жунић Милан, 29, родом из Кремне

Томић Боро, 19

Каиновић Ђурђија, 60

Дујаковић Јока, 55

Дујаковић Ђука, 33

Дујаковић Стана, 21

Дујаковић Босиљка, 18

Илишковић Миља, 59

Илишковић Видосава, 28

Гашић Савка, 21

Малетић Милева, 21

Дујаковић Гроздана, 7

Илишковић Здравко, 6

Илишковић Марица, 4

Илишковић Нада, 2

Гашић Марица, 1

Дујаковић Вида, 11мјесеци

Дујаковић Угљеша, 3 мјесеца

Дујаковић Љубица, 3 мјесеца

Видосавина нерођена беба

(Дио текста преузет из књиге: Бојан Милијашевић, Страдање народа прњаворског краја, Прњавор, 2021.)

Извор: Фејсбук страница – Бојан Милијашевић

Везане вијести:

Страдање народа Прњаворског краја (3) Злочин над Србима у селу Штрпци 7. фебруара 1942.

Страдање народа Прњаворског краја (1) Народни херој Милош Вујаковић и страдање Срба у Штрпцима током Другог свјетског рата (списак страдалих)

Заборављени злочин, покољ у селу Штрпци код Прњавора 7. фебруара 1942. године