Израелски историчар Гидеон Грајф рекао је да подржава најаву власти Републике Српске и Србије о изградњи меморијалног центра у Доњој Градини, али под условом да то ураде професионалци.
Грајф каже да у принципу увијек подржава све институције и меморијале који доприносе памћењу једног народа, јер сваки народ мора да се сјећа шта му се догађало кроз историју.
Он је за „Глас Српске“ истакао да је имао прилику да разговара са прослављеним српским режисером Емиром Кустурицом у вези са снимањем филма о Јасеновцу, наводећи да је крајње вријеме да се то учини јер је Кустурица генијалац који може изнијети ту причу.
Грајф наводи да је за Србе Јасеновац мјесто агоније и страдања.
„Знам да сви питају за бројке, али много важније и много страшније од бројки јесте оно што је рађено прије самог страдања. То уништавање цијелих живота, породица, насеља, систематско уништавање… Смрт је често брза, овдје говоримо о мукама, страдању, разарању цијелог једног народа мјесецима и годинама“, рекао је Грајф.
Према његовим ријечима, то није нешто што се дешавало због више силе, то је био пројекат, идеја и политички план НДХ, и то је оно што је много важније и много страшније од саме бројке.
„Страшно је што су злочинци уживали у својим злочинима“, наглашава Грајф.
Он је навео да је, према његовим, као и резултатима историчара и истражилаца из Израела, у логору Јасеновац убијено најмање 700.000 Срба, те да томе треба додати и 340.000 југословенских Јевреја, неколико хиљада Рома, као и противника усташког режима.
„Било је ноћи када је убијено по 1.200 Срба, када су организована такмичења у клању. То је дефинитивно била фабрика смрти, као и Аушвиц, али много страшније и од тих страшних бројки јесте оно што је претходило самом страдању“, рекао је Грајф, који је и аутор књиге „Јасеновац – балкански Аушвиц“.
Коментаришући изјаву /поглавара Католичке цркве у Хрватској/ кардинала Јосипа Бозанића да је усташки логор Јасеновац најстрашније стратиште Јевреја, Срба, Рома и Хрвата у НДХ, али да изостају такве изјаве из хрватског политичког врха, Грајф каже да су такви гласови неопходни.
„Крајње је вријеме да тај глас не буде усамљен и вјерујем да је питање времена када ће доћи до тога и до промјене јавног дискурса“, истиче Грајф.
Извор: СРНА