Под туђим крстом: Пушком чистити веру! (5)

Жупник Мате Мугош: Доста смо радили молитвом и крстом. Како су покрштени Будимци са 2.300 душа

Власти и католички клер су грозничаво радили на присилном католичењу Срба широм НДХ: у Грубешком Пољу 26. априла 1941. године католички свештеник Петар Сивљановић, наплаћуjући високе таксе, превео jе у католичку веру око стотину Срба говорећи им: „Спашавам вашу душу, али не гарантуjемо за ваше тиjело“. Касниjе су сви ови Срби побиjени.

Католички свештеник Дионизиjе, усташки официр, Павелићев приjатељ, задужен за спровођење геноцида над Србима, касниjи дворски капелан Поглавника у селу Стаза, на силу дотераним Србима jе рекао:

„У овоj земљи не може да живи више нико осим Хрвата, jер ово jе земља Хрватска, а тко се неће покрстити, ми знадемо куд ћемо с њим“.

Жупник из Грачаца Морбер отишао jе у село Штикаду и скупио српски народ на Штикарским барама да их преведе у католичку веру. Уместо да то учини, он их jе са усташама све побио – пушкама, секирама, маљевима.

Католички свештеник, жупник у Удбини Мате Могуш, указуjући на потребу истребљења Срба, коjи су одбиjали да сепокатоличе, говорио jе: „Доста смо за католичку вjеру радили молитвеником икрстом, сад jе дошло вриjеме да радимо пушком и револвером… Па ако будете то радили, уживат ћете плодност мутилачких бара“, тj. краjа коjи су населили Срби, саветуjе он своjе верне.

Случаj присилног покатоличења српскогживља села Будимци код Нашица казуjе jасно како су и поред отпора, сви Србинаjзад били покатоличени после више узастопних претњи свештеника Сидониjа и свештеникаМарића. И тек пошто су Срби из суседног села Погановци поклани зато што се нисухтели прекрстити, Срби из Будимаца су попустили.

О томе говори извештаj обjављен у„Карловачком листу“, гласилу Загребачке бискупиjе, у броjу 38 из 1941. годинена страни 451:

„Цело село Будимци прешло jе у католичку цркву. Будимци су на граници загребачке и ђаковачке диjецезе близу Подгорача. У недељу 14. 09. на благдан узвишења Светог Крижа циjело jе село с православља прешло у католичку цркву. У селу jе основана жупа за 2.300 душа. Приправи за прелаз извршио jе нашички отац Сидониjе Шулц, тако да jе дуље времена прелазнике подучавао у вjери. Обреду прелаза присуствовали су уз Шулца
више других свећеника, те велики жупан жупе Барања из Осиjека. Код банкета jе у Задружном дому изречено више значаjних говора с поклицима „Поглавнику и Хрватскоj“.

Покатоличење српског живља у Вуковару, такође jе извршено под присилом. То су учинили фратар Силвестер Зубићи гардиjан Дионизиjе Андрашец. Пошто су Срби одбиjали да пређу у католике, Силвестер им jе рекао, да онаj ко не пређе у католичку веру, може рачунати на наjгоре последице и да „непрелазнике римокатоличка црква не би могла узети у заштиту и сачувати од присиле власти“.

Дионизиjе jе поручио да „Католичкацрква жели само извршити вољу државних власти, дакле, има добру намеру спаситисве грко-источњаке коjи се враћаjу своjоj прађедовскоj вjери. Ко се одупре вољидржавних власти, ми за тога не можемо jамчити његову грађанску сигурност, нити можемо превидети шта државна власт жели учинити са онима коjи не изврше прелаз у нашу цркву“. Тек после тога Срби су „добровољно“ прешли у католичку веру.

Католичењем Срба руководио jе Одбортроjице – председник др Алоjзиjе Степинац и чланови бискуп сењски др ВикторБурић и апостолски администратор крижевачке бискупиjе др Јанко Шимрак. Он ће усвом раду тесно сарађивати са министром правосуђа и богоштовља. Поред овог
одбора изабран jе и радни извршни одбор у саставу: др Фрањо Херман, професор на Богословском факултету у Загребу; др Августин Јуретић, конзултор бискупских конференциjа; др Јанко Калаj, професор-катехета у средњим школама и наставник за глагољицу на Богословском факултету у Загребу, и др Крунослав Драгановић, професор Богословског факултета у Загребу.

Оваj одбор ће решавати све пословеоко католичења Срба, под надзором Одбора троjице. Степинац о томе извештава:„Божjом милошћу нам се данас пружа пригода као никад у прошлости да помогнемохрватску ствар и да спасимо велики броj душа људи добре воље, мирних сељакакоjи живе међу католицима. Они познаjу католике и они њих познаjу. Њихово
преобраћање jе лако и прихватљиво…“.

На Бискупскоj конференциjи новембра1941. године разматране су „грешке“ у католичењу Срба. О тим грешкама Степинацпише поглавнику и наводи оно што су рекли о присилном католичењу Срба мостарскинадбискуп Алоjзиjе Мишић, бањалучки бискуп Јозо Гарић, котарски бискуп и
апостолски администратор диjецезе Дубровник Павао Буторац. Он затим каже: „Извор свих тих грешака лежи у чињеници да рад у вези са конверзиjама ниjе повjерен jединоj власти коjоj jе по Божанском правцу и канонским правилима требало повjерити – хрватским
католичким бискупима у корист Свете Римске Католичке цркве и Хрватске нациjе“.

И грешке пребацуjу на друге кад каже:

„Покатоличење jе вршено од странељуди коjи су често поступали као да црквене власти не постоjе, ради чега су грешкеслиjедиле“.

Степинац ништа не предузима против своjихпотчињених коjи су вршили присилно католичење Срба са ножем или пушком у jедноjруци, а у другоj са крижом, или у присуству усташких jединица, спремних да Србепобиjу ако одбиjу католичење.

(Наставиће се)

Остоjа Милисављевић

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Везане виjести:

Под туђим крстом: Ватикан крсти крштене (1)

Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)

Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3)

Под туђим крстом : Закон министра Будака (4)

Под туђим крстом: Бискуп саветуjе Србе (6)

Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)

Под туђим крстом: Хрват само – католик (8)

Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)

Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)

Под туђим крстом: Тајну скрива Ватикан (11)

Под туђим крстом: Ватикан крије злочин (12)

Под туђим крстом: Четник већ у вртићу! (13)