Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (2) Почетак медијско-политичког трилера

Текстом у „Новостима“ злокобна југословенска Пандорина кутија је отворена. Из ње ће у годинама које ће уследити бити пуштени међунационални сукоби, распад државе, грађански рат…

Главни текст на другој страни „Вечерњих новости“ у среду 24. септембра 1986. имао је наднаслов у два реда: „Шта црта а шта прецртава нацрт Меморандума Комисије Српске академије наука и уметности“. Испод њега стајао је сугестивни наслов „Понуда безнађа“, упадљиво пласиран и на насловној страни.

Иза ове пажљиво биране редакцијске опреме крио се текст којим су први пут на светло дана изнети делови из недовршеног Меморандума САНУ. Већ сутрадан, на истом месту у листу нашао се и други текст „И АВНОЈ је био лажиран“. Објављивањем чланка у два наставка који је написао и потписао тадашњи члан редакције „Новости“ Александар Ђукановић почео је један од најпознатијих медијско-политичких трилера у бившој Југославији.

Сам Ђукановић није сакрио да је текстове написао на основу незавршене верзије Академијиног документа.

„Међу члановима САНУ и по београдској културно-политичкој чаршији шета преднацрт документа о стању у југословенском друштву“, пише Ђукановић.

„По замишљеној процедури синоћ је академијина комисија на челу са потпредседником САНУ Антонијем Исаковићем требало да одлучи о коначнијем изгледу текста и његовом евентуалном достављању Председништву Академије на усвајање и објављивање. Текст од 70 куцаних страница, међутим, чита се и препричава и заслужује осврт и пре него што добије званичну форму и коначни садржај. Сувише је у њему национализма, ненаучне националистичке и политикантске запенушаности да се не може оставити без оцене иако још није завршен“.

Старији новинари „Новости“ добро се сећају тренутка када је Меморандум стигао у редакцију и како се нашао на страницама новина.

„Главни уредник ‘Вечерњих новости’ био је у то време Илија Боровњак. Аца Ђукановић појавио се једног дана са ‘ексклузивом’. Донео је са собом неки текст, откуцан на писаћој машини, укоричен у плаве корице. Како је материјал био обиман, неколицина млађих новинара из Унутрашњополитичке рубрике помагала му је у прекуцавању текста из плаве свешчице. Убрзо се чуло да је реч о Меморандуму САНУ, за чије су постојање боље обавештене колеге већ знале. Осећали смо да је тај текст важан, али му нисмо придавали већи значај. Титрала је, међутим, слутња да ће неки већи ђаво да из тога изађе“, присећају се чланови тадашње редакције „Новости“.

Аутор чланака, коментаторски интонираних, жестоко се обрушио на спис академика. Његова идеолошки будна чула, сходно тадашњем времену, посебно је запарала реченица Меморандума у којој се истиче „силно актуелизован тежак положај српског народа“.

„Целина нацрта меморандума и највећи део ставова у њему не могу да издрже озбиљну научну анализу. Они нису ни новина у односу на досад познате националистичке и антикомунистичке пароле и оцене. Као да овај текст нису писали академици, већ академци којима националистички ветар капу носи. Аутори нацрта претварају науку у политикантство, нацију у национализам, историју у криминални роман, праксу у безакоње, а будућност у безнађе“, наведено је у првом чланку „Новости“, који ће већ сутрадан коментарисати цела Југославија.

„НОВОСТИ“ КАО ВОТЕРГЕЈТ

Свега два дана по објављивању другог наставка у „Новостима“ у зграду на тадашњем Тргу Маркса и Енгелса 7 стигло је реаговање Академије. Други човек САНУ, књижевник Антоније Исаковић у писму главном уреднику Илији Боровњаку, у коме га обавештава да су „Новости“ објавиле напис о „једном фактички, а не само званично“ непостојећем Меморандуму. Он истиче да текст на коме су базиране оптужбе против Академије не може да се сматра чак ни преднацртом нити о њему уопште може да се расправља пре него што буде поднет надлежним телима САНУ. „Новости су дошле до једне од верзија радног рукописа на начин који је нечувен за наше прилике“, наводи у писму о коме ће се у наредним месецима пуно расправљати и полемисати Антоније Исаковић. „Извршена је дословна крађа хартија за интерну употребу, као што се чини препад на пошту, претрес возова или прислушкивање разговора. Вотергејтовску аферу открили су новинари – у овом случају новинари се служе методом Вотергејта“.

Ђукановић, пре него што ће пренети било шта из меморандумског текста, поентира, па и пресуђује:

„Два су барјака под којим његови аутори позивају на отварање очију. Један је национализам, а други држава. А све то заједно звучи на многим страницама као нови позив на братоубилаштво и ново проливање крви“.

Ауторима Меморандума замерено је да су написали националистички и антикомунистички програм, који „у новој форми и старим аргументима позива „Србе на окуп“. Због изнете суревњивости према Титу и Кардељу, академике Ђукановић пореди са Миланом Недићем, али и Шимом Ђоданом и „другим истакнутим маспоковцима“.

Под идеолошку лупу, осамдесетих година често коришћену и око много мањих ствари, у Ђукановићевим текстовима ставља се и део Меморандума који се бави приликама у Хрватској и тамошњем положају Срба.

„Да би сваком грађанину било јасно да текст Исаковићеве комисије представља један шовинистички вир, потрудили су се сами аутори констатујући да изузимајући период постојања НДХ Срби у Хрватској никада у прошлости никада нису били толико угрожени колико су данас“.

Меморандум САНУ, један од најконтроверзнијих докумената насталих у предвечерје распада Југославије, истина некомплетан и сиров, изашао је на светло дана. Два текста „Вечерњих новости“ са изводима и Ђукановићевим критичким освртом изазвала су огромну реакцију у готово свим републикама. Злокобна југословенска Пандорина кутија је отворена. Из ње ће у годинама које ће уследити бити пуштени међунационални сукоби, отворени сепаратизам, распад државе, грађански рат…

Одакле „Новостима“ Меморандум – питање је које је обележило бурне септембарске дане на југословенској политичкој сцени. Олујни талас појачало је и писање београдске „Политике“ и „Политике експрес“, као и загребачког „Вјесника“, чије су се редакције на прву лопту укључиле у потрагу за информацијама, коментарима, тумачењима… Уредништво „Новости“, затечено првим одјецима и реакцијама, од које су најжешће стигле из Хрватске, на прву лопту се бранило да је рукопис могао да се нађе на више места у Београду, укључујући и Удружење књижевника Србије.

Познаваоци друштвених прилика осамдесетих година сећају се да су први примерци Меморандума почели да круже Београдом десетак дана пре него што су његови изводи објављени у „Новостима“. Ужи круг „правих људи“ уз праву везу до гештетнер копије овог текста могао је да дође, између осталог, и у Француској 7, тачније у ресторану Клуба књижевника. Постоје сведочења да су га продавали и колпортери који су држали омладинску и ревијалну штампу. Најчешће су то били „фалш“ примерци – лоше копије или само поједини, махом нечитки, делови овог текста.

СУТРА: Крађа у стану академика Ђорђевића

Аутор: Раде Драговић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (1) Земљотрес у политички трусној Југославији 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (3) Крађа из стана академика Ђорђевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (4) Пуцају из свих артиљеријских оружја

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (5) Цар је го – поручили су академици

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (6) Србима наметнуто осећање кривице

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (7) Критичко виђење стања у Југославији

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (8) Академија на удару комунистичких вођа

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (9) Државно-партијски врх смишља скандале

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (10) Добрица Ћосић није писао Меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (11) Суморни опис југословенске стварности

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (12) Талас буђења националних осећања

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (13) Југословенска привреда у раљама политичара

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (14) Истина о Косову без академске учтивости

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (15) Хрватска емиграција пише свој меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (16) Разлаз српских и словеначких интелектуалаца

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (17) Српско виђење будућности Југославије

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (18) Кружок у Симиној створио опозицију

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (19) Ћутање будног чувара постојећег поретка

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (20) Двострука игра Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (21) Косовски заокрет Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (22) Нови талас напада на српске академике

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (23) Академици пред Хашким трибуналом

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (24) Појам „велика Србија“ смишљен у Бечу

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (25) Отворени рат српских стараца и државе

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (26) Србија постаје јединствена држава

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (27) Одбрана Југославије водила је у рат

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (28) Сенка која лебди над Академијом