arrow up

Подијелите вијест:

ПОЧЕЛА ПРИЈАВА ГРУПА ЗА ЈУБИЛАРНИ 10. ФЕСТИВАЛ „КРАЈИШКИ БИСЕРИ“

Krajiski biseri

Претходних девет година, Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“ веома успешно организовало jе Фестивал „Краjишки бисери“. Првих пет фестивала били су ревиjалног карактера, а од шестог по реду Фестивал „Краjишки бисери“ прерастао jе у такмичарски и на њему се додељуjу награде за I, II и III место (златни, сребрни и бронзани симбол фестивала). Са овим jе Фестивал додатно добио на
квалитету и постао jедна од наjзначаjниjх манифестациjа ове врсте, препознатљив на свим континентима где живе наши људи.

Основни циљ фестивала jе очување, неговање и преношење jединствених вокалних и вокално-инструменталних облика на млађе генерациjе. Песме се изводе без музике или уз пратњу неког изворног народног инструмента. Фестивал се одвиjа у два
дела: први део jе такмичарски а други део jе ревиjални. У такмичарском делу
обавезно се певаjу изворне песме, док се за ревиjални део препоручуjу изворне
песме или песме коjе су у духу изворног народног стваралаштва. Извођачи мораjу
бити одевени у народну ношњу.

У новембру 2010. године UNESCO jе, на предлог Хрватске, заштитио „оjкање“, као
нематериjалну културну баштину од изузетног значаjа. Међутим, ради се заправо о
вокалним облицима традиционалних песама краjишких Срба, коjи су препознатљиви
по „оjкању“.

Средином ове године, „оjкача“ jе званично уписана и у први Национални регистар за
нематериjално културно наслеђе Србиjе. Тим поводом, у Етнографском музеjу у
Београду основан jе Центар за нематериjално културно наслеђе Србиjе, коjи ће
поред осталог имати задатак да штити и „оjкачу“. Важну улогу у овоме одиграо jе
и Фестивал „Краjишки бисери“, као референтан извор података и наjбољи доказ да
jе „оjкање“ и те како живо у Србиjи. У складу са тим Фестивал „Краjишки бисери“
од изузетног jе значаjа за Србе Краjишнике, као и за очување српског културног
наслеђа у целини.

Како би се додатно садржаjно обогатила ова манифестациjа, на дан одржавања Фестивала
биће приређена и целодневна сликараска изложба, на коjоj ће се представити више
краjишких сликара.

Краjњи рок за приjаву група за учешће на 10. фестивалу „Краjишки бисери“ jе 23.
септембар 2012.
Детаљне информациjе, образац за приjаву, пропозициjе за
наступ на фестивалу и сатницу дешавања на дан фестивала можете преузети на
званичном саjту удружења: www.zuknikolatesla.org

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​