Плашки: Умре 40, роди се један

„Новости“ у посети личкоj општини Плашки, у коjоj jе до лета 1995.

године живело око 7.000 Срба. Хрвати се због недостатка посла исељаваjу,
Срби биолошки нестаjу

У ПЛАШКОМ jе до лета 1995. године живело 7.000 Срба и свега 11
хрватских породица. После воjне акциjе „Олуjа“, Плашчанско поље, коjе се
налази између Горског Котара и Лике, етнички jе очишћено. Плодну земљу,
коjу мештани зову „мала Калифорниjа“, населило jе око хиљаду Хрвата из
западне Босне.

Повратак протераног православног живља текао jе споро.
Они коjу су савладали страх, имали су проблема са бирократиjом. Ако им
куће нису биле порушене, биле су заузете. Ипак, почетком овог века око
хиљаду Срба одлучило jе се врати на вековно огњиште.

–
Углавном су то старе особе, коjе са пензиjом могу да преживе у општини у
коjоj ради само седам кафића. Индустриjа више не постоjи. После
приватизациjе, затворена jе фабрика папира и целулозе, а боље дане чека и
пунионица минералне воде – прича начелник општине Перо Дамjановић (28),
коjи jе и сам jедан од повратника.

Предузетништва
готово и да нема. Осим пензиjа и социjалне помоћи, становништво
преживљава од пољопривреде и сече густих шума. Популарно jе и
пчеларство. Недостатак новца осећа се на сваком ћошку. Иако скромних
примања, приземне куће су уређене, са цветним алеjама у дворишту.

Оваj
природни раj, коjи се налази између густих шума и зелених пашњака, са
броjним изворима воде, могуће jе да за коjу децениjу да постане
демографска пустиња. Срби због старог становништва одумиру, док се
Хрвати због недостатка посла исељаваjу у Загреб или Риjеку.

– Нема посла, па нема ни људи – прича Горан Славнић (34), плашчански парох СПЦ.

–
Срби овде биолошки нестаjу. У парохиjи тренутно имам око 740
православних верника. Према црквеним књигама, просек становништва jе 65
година. Нажалост, годишње служим на 40 сахрана, а само нам се jедно
српско дете роди.

Плашки jе вековима био значаjно
место за Србе у Хрватскоj. Готово три века, до 1941. године, у њему jе
било седиште горњокарловачке епархиjе. У центру насеља налази се
велелепни храм Ваведења пресвете Богородице, коjи jе после осам година
градње завршен 1763. године. Ктитор jе био владика Данило Јакшић.

Православна
богомоља данас jе у веома лошем стању. Кров jе дотраjао, фасада
ољуштена, а потребна jе и замена инсталациjа. И иконопису jе потребна
рестаурациjа.

– Пропадање храма почело jе са Другим светским ратом, а настављено после 1945. – прича свештеник Горан Славнић.

ОБНОВА ХРАМА

Храм
Ваведења пресвете Богородице последњи пут jе обновљен 1906. године.
Годину дана касниjе иконостас jе насликао хрватски сликар Иван Тишов.
Цркви jе данас неопходна помоћ. Заинтересовани прилог могу да уплате на
жиро-рачун:

„Erste Steirmarkische bank“ d.d. Јадрански трг 3а, 51000 Риjека. Броj: iban hr 9124020061100122823, sift esbchr22. Прималац: Српска православна црква у Хрватскоj, Саборчанска 12 47304 Плашки.

СТРПЉИВ ПОВРАТАК

ПОВРАТАК у своj дом био jе веома тежак за многе Србе. Пензионерка Радмила Медаковић (63), међу првима се 1999. вратила у Плашки.

–
Са целом породицом сам провела првих пола године код комшиjа, док нисам
ушла у своj дом. Потом смо се три године трудили да повратимо свекрову
кућу. У њу се доселила хрватска породица из Бањалуке. Били смо стрпљиви,
jер смо разумели те људе, коjи су као и ми остали без свог дома – прича
Радмила, коjа jе 17 година радила као инжењер у плашкоj фабрици
целулозе.

Извор: Вечерње Новости