fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Питaњe у вези гробнице Јелене Родић на загребачком Мирогоју, супруге почасног грађанина Загреба, барона Гавре Родића

Посјетиоци централног загребачког гробља Мирогој могу у мјесецу јулу ове 2021. године да поставе једно питање у вези питање задњег почивалишта Јелене Родић (1822 – 1850), прве супруге почасног грађанина Загреба, војног и цивилног гувернера Далмације, аустријског витеза и барона, подмаршала Гаврила Родића (Вргинмост, Кордун, 1812 – Беч, 1890).
Споменик који је 1850. Г. Родић подигао супрузи Јелени

Наиме, ова гробница, коју је преминулој супрузи 1850. подигао Г. Родић је очито ових дана прекопана?! Поставља се питање зашто, односно да ли је неко непознато лице сада сахрањено у гробницу на главном одјелу гробља Мирогој, поље 2, разред I, грoбницa 44?

Не би жељели сада улазити у историјат догађања из задње двије – три деценије, када су на Мирогоју „нестали“ гробови неких познатих становника Загреба српске народности; наш циљ је само поставити питање и спречити да се евентуално не догоди и са овом гробницом која има културно-историјско значење.

Па ваљда барем гробница супруге почасног грађанина Загреба заслужује да буде заштићена, макар њих двоје и Срби били, зар не?

Прекопана гробница Јелене Родић ?!

С обзиром на многа друга искуства, морамо да упозоримо на још једну чудну чињеницу: у интернетној „тражилици покојника“ гробља Мирогој се за Јелену Родић као година смрти наводи 1950. умјесто 1850 година. Сам датум и мјесец смрти су иначе наведени правилно: 3. октобар (по православном, јулијанском календару).

Да ли ће ово бити исправљено или ће се случајности наставити?


Приредила: Редакција портала Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Ако су Хрвати успели да до нашег времена геноцидно „укину“ 2,643.000 Срба колико их је 1846. године живело на простору данашње Хрватске (наспрам 836.000 Хрвата), онда се Јелена Родић не може сматрати чак ни „статистичком грешком“.
    Што се тиче године 1950. уместо 1850, својевремено ми је један уредник у новосадском „Дневнику“, признао да се при лектури добијених текстова исправљају само словне грешке, на цифре се и не обраћа пажња; оне улазе у штампу онако како су првобитно написане.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: