Pismo Nadi

Veljko Čubrilović je u noći pre nego što je pogubljen napisao pismo porodici čije reči moraju biti zapamćene.

Veljko Čubrilović, rođen 1886, bio je jedan od  mladobosanaca koji su učestvovali u atentatu na Franca Ferdinanda. Zajedno sa Principom i ostalima drugovima uhapšen je i podvrgnuti ispitivanju i mučenju. Među uhapšenima je bio i njegov mlađi brat, kasnije poznati istoričar i akademik, Vaso Čubrilović. Austrougarski zakon nije predviđao smrtnu kaznu za one koji su bili maloletni, ali nju Veljko, kao najstariji među atentatorima, nije mogao da izbegne. Trećeg februara 1915. godine, nad njim je izvršena smrtna kazna vešanjem. Noć pred smrt Veljko je napisao pismo porodici. Original je spaljen, po naredbi suda, ali se tamničar sažalio pre nego što je zapalio pismo i prepisao ga. Potresne reči čoveka pred čijim očima je već bila smrt svedoče o veri da žrtva nije uzaludna, i da će svima, pa i njegovoj Nadi koja je tada imala samo 8 godina, u budućnosti ogrejati sloboda.

Kada primiš ovo pismo, moj duh lebdeće nad Tobom i našim čedom, milom Nadom.

Tvoj Veljko ostaviće ovu „dolinu suza“, a ništa nema da ostavi Tebi, mila moja, i našem detetu, nego svoju neizmernu ljubav prema Vama.

Dušo, poslednja moja misao biće upućena Vama, mojim najmilijima.

Ne tuguj mnogo, ne žalosti se. Tako je moralo biti.

Predamnom na stolu leže slike Tvoje i Nadine, ja Vas ljubim, a neki unutrašnji glas mi šapće, da će Vas posle moje tragedije pratiti sreća i blagoslov Božji.

Budite sretni, a vrijeme će izlečiti i ovu tešku ranu.

Mila moja, ja poznajem život i predviđam da ćeš ti hrabro koračati kroz njega i krčiti trnovite staze kojima ćete stupati.

Ali dušo, ako bi put bio isuviše trnovit da ne bi dostajalo Tvoje snage da ga krčiš, potraži druga koji će Te razumjeti, kao što sam Te ja razumjevao, pa s njime udruži svoj život.

Od mene, neka Ti je prosto. Ti si zaslužila da budeš sretna.

Kada naša Nada odraste i mogne razumjeti, ispričaj joj sve o njenom ocu. Držim da će me razumjeti i oprostiti svome ocu što je osirotila.

Da, ja tražim i molim njen oproštaj, jer nisam prema njoj izvršio roditeljske dužnosti.

Ti ćeš reći milom čedu:

«Tvoj tata je tebe volio više nego svoj život, ljubio te i nosio kada si bila mala, o tebi je mislio i dan i noć».

Neizmjerno vas voli i ljubi vaš tata.

Neka vas Gospod blagoslovi.

Molite se njemu, da mi bude milostiv.

Izvor: SRPSKI AKADEMSKI KRUG

Vezane vijesti:

Miladin Subotić: Negovanje sećanja na Prvi … – Jadovno 1941.

RADOŠ LJUŠIĆ: Muhamed, Mustafa i Mahmud – tri Srbina iz …

Dr Miloš Ković / istoričar / – Slavimo Termopile, a odričemo …