Педагошки приступ учењу о холокаусту прилагођава се узрасту, сензибилитету и интересовањима ученика

Ученици Средње економске школе „Светозар Милетић“ у Новом Саду диче се успесима на спортским и кулинарским такмичењима, али по једној секцији њихова школа се посебно издваја. Реч је секцији за учење о холокаусту, коју већ девету годину води професорка књижевности Гордана Тодорић.

„То је нешто што сам осмислила по повратку са едукације из Јад Вашема, која се организује сваке године за наставнике из целог света. Мислила сам да је то врло важно, не само зато што су Јевреји убијени у холокасуту остали као празнина на културној мапи памћења Новог Сада, Србије, Европе и света, него и због тога што је учење о холокаусту парадигматично. Наиме, када научите како један геноцид настаје и како се спроводи, а холокауст јесте специфична врста геноцида, онда сте у могућности да благовремено реагујете и на неке нове појаве тог типа“, рекла је професорка.

Она каже да секција обухвата различите активности, међу којима су мала истраживања, панел дискусије након гледања филма, а раније су организоване чак и радионице са преживелима у холокаусту, које су снимљене, те је план да се путем снимака учи о томе у будућности. Заједно са студентима Правног факултета, чланови секције прошле године посетили су Јасеновац, где је професорка одржала радионицу.

Међу ученицима нису сви били православни Срби, што је врло важно нагласити, због тога што ова методологија учења отвара простор свима. Ни студенти нису били једне нације и вере..

„То није нешто уобичајено и питање је да ли бих то и урадила да нисам имала једног ученика који је био врло заинтересован. Епархија Бачка нам је понудила превоз, тако да смо врло лако отишли у Јасеновац. Међу ученицима нису сви били православни Срби, што је врло важно нагласити, због тога што ова методологија учења отвара простор свима. Ни студенти нису били једне нације и вере, а ја сам после од свих њих чула да су кроз радионицу успели да ту огромну трауму негде сместе. Траума неће нестати тиме што прођете кроз један образовни процес, али се негде уграђује у вас и наћи ћете начин да се са том траумом носите. Таква искуства ученика ми показују да то што радим има смисла, ја мислим да они постају бољи људи учећи о холокаусту. Једне године сам имала седам дана програма у културном центру, од првог дана Новосадске рације до Међународног дана сећања на хероје и жртве холокауста, 27. јануара. Повезали смо те датуме, јер те догађаје и не треба раздвајати. Иначе, водим ученике редовно на комеморацију на Кеј, у вези са Новосадском рацијом“, објашњава Гордана.

Професорка истиче да педагошки приступ учењу о холокаусту прилагођава узрасту, сензибилитету и интересовањима ученика. Од првог разреда кроз књижевна дела и историју, они сазнају нешто о том феномену.

„Идеја је да следите импулсе ученика и да се њима прилагоди концепт активности. Људи се боје трауме. Када их први пут питате да уче о холокаусту, посебно ако се приступи погрешно, човек, по правилу, реагује одбијањем. Није ствар у томе да изложите ученике шокантним сликама, то је контрапродуктивно и не долазите до онога што је крајњи циљ. Или се човек имунизира и то му више не значи ништа, што је катастрофално, с моралне тачке гледишта, или их одбијете, јер је природно да човек не жели да се излаже трауми. Циљ секције је да овај свет постане боље место“, закључила је професорка.

Јована Голубовић

Извор: Омладински радио

Везане вијести:

Геноцид или холокауст? | Јадовно 1941.

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима | Јадовно …

Просвјетари да сазнају нове чињенице о холокаусту и геноциду …

Ђорђе Ивковић: Холокауст и прикљученија | Јадовно 1941.

Логор Земун на Старом сајмишту