Pašina glava uz ćivot sveca

Crnogorci, Srbi uopšte, od dolaska Turaka naovamo mnogo više su ratovali i krvarili u borbama sa braćom, odnosno islamiziranim sunarodnicima, nego sa etnički čistim Turcima.

Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je tvr­di da je sa gla­vom Mah­mut-pa­še, iako je bio ve­li­ki krv­nik cr­no­gor­ski, po­stu­plje­no ta­ko ka­ko je po­stu­plje­no po iz­ri­či­toj na­red­bi Pe­tra Prvog Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, od­no­sno Sve­to­ga Pe­tra Ce­tinj­skog, ko­ji je, kad su mu po­sli­je bo­ja na Kru­si­ma do­ni­je­li pa­ši­nu gla­vu, re­kao:

„Ka­da bi oni ko­ji su u ovom du­nja­lu­ku, zna­li či­ja je ovo gla­va, mno­gi bi za­ri­dao i u cr­no se obukao”, a on­da za­po­vi­je­dio Cr­no­gor­ci­ma da, pod nje­go­vim pro­klet­stvom, tu gla­vu ču­va­ju i da se ni­ko ne usu­di da je skr­na­vi. Ta­ko se, eto, gla­va zlo­gla­snog ska­dar­skog ve­zi­ra Mah­mut pa­še Bu­ša­tli­je do da­nas ču­va u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru, po­red ći­vo­ta Sve­to­ga Pe­tra Ce­tinj­skog.

Či­ni se da je u ovim ri­je­či­ma Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, u tom nje­go­vom či­nu, a i ri­je­či i čin dobi­ja­ju po­seb­no na sna­zi i zna­ča­ju ako se zna da se sve do­go­di­lo ko­ji tre­nu­tak po­sli­je strašnog bo­ja u ko­jem su mu po­gi­nu­la 132 mom­ka dok ih je bli­zu 300 bi­lo ra­nje­no, sa­zda­na sva tra­gi­ka cr­no­gor­ske isto­ri­je od Ko­so­va na­o­va­mo, sve do bo­ja na Kru­si­ma, a mo­glo bi se re­ći i sve do bal­kan­skih ra­to­va i ko­nač­nog oslo­bo­đe­nja od Tu­ra­ka:

– Tra­gi­zam cr­no­gor­ske isto­ri­je je u to­me što su Cr­no­gor­ci, Sr­bi uop­šte, od do­la­ska Tu­ra­ka na­o­va­mo mno­go vi­še ra­to­va­li i kr­va­ri­li u bor­ba­ma sa bra­ćom, od­no­sno isla­mi­zi­ra­nim sunarod­ni­ci­ma, ne­go sa et­nič­ki či­stim Tur­ci­ma – sma­tra pro­fe­sor Pre­drag Vu­kić. – Eto, Ivan Cr­no­je­vić osni­va Ce­ti­nje i 1484. go­di­ne po­di­že ma­na­stir, a nje­go­vi di­rekt­ni islamizira­ni po­tom­ci ga tri pu­ta pa­le i ra­za­ra­ju – dva pu­ta Su­lej­man-pa­ša Bu­ša­tli­ja i jednom Mah­mut-pa­ša Bu­ša­tli­ja. To kr­va­vo klup­ko je, eto, na­kon pet vje­ko­va ipak do­bi­lo sreć­ni epi­log, po­sled­nji Bu­ša­tli­ja se na­kon pet vje­ko­va, upra­vo na te­me­lju tog hra­ma, vra­tio u vje­ru svog pra­pret­ka ko­ji je hram po­di­gao. Sa Stan­kom je po­če­lo, sa Stan­kom se, eto, i za­vr­ša­va…

Ina­če, ove dvi­je sjaj­ne po­bje­de nad Tur­ci­ma 1896. go­di­ne, na Mar­ti­ni­ći­ma i na Kru­si­ma, ne samo što su pro­ni­je­le sla­vu cr­no­gor­skog oruž­ja (ru­ski car im je če­sti­tao po­seb­nom gra­ma­tom, ko­jom je Cr­noj Go­ri za­ga­ran­to­vao i stal­nu po­moć od 1.000 du­ka­ta go­di­šnje), ne­go su ozna­či­le i po­če­tak uje­di­nje­nja Cr­ne Go­re i br­đan­skih ple­me­na, ali ne­sum­nji­vo da­le i ve­li­ki pod­strek dru­gim po­ro­blje­nim na­ro­di­ma na Bal­ka­nu da od­luč­ni­je kre­nu u bor­bu za oslo­bo­đe­nje od petovje­kov­nog tur­skog jar­ma. Ne­ki su sprem­ni čak i da us­tvr­de da su ove po­bje­de ima­le uti­ca­ja i te ka­kvog od­je­ka pr­ven­stve­no u Sr­bi­ji u ko­joj će osam go­di­na ka­sni­je buk­nu­ti Pr­vi srp­ski ustanak.

Be­ći­ro­vić o Kru­si­ma

Ta­ko gro­mo­vi­ti do­ga­đaj i ve­li­ku cr­no­gor­sku voj­nič­ku po­bje­da na Kru­si­ma, ni­je, na­rav­no mo­gao za­o­bi­ći ni naj­po­zna­ti­ji na­rod­ni pje­vač u srp­skom je­zi­ku u dva­de­se­tom vi­je­ku ha­dži Ra­do­van Beći­ro­vić Tre­bje­ški. U pje­smi po­sve­će­noj ovom bo­ju on, na­rav­no, ne pro­pu­šta pri­li­ku da nagla­si ko je Mah­mut ve­zir i oda­kle mu je ko­ri­jen, da iz­ra­zi svoj stav pre­ma či­nu Stan­ka Crnoje­vi­ća i po­na­ša­nju nje­go­vih po­to­ma­ka pre­ma otadž­bi­ni iz ko­je su po­te­kli:

„Te­ži bje­še Ska­dar i Bu­ša­ti,

Cr­noj Go­ri i nje­noj slo­bo­di,
No svi dru­gi Tur­ci i iz­ro­di…”

Što se sa­mog bo­ja ti­če on naj­pri­je pre­ci­zno opje­va­va po­gi­bi­ju Mah­mut-pa­še, a pje­smu za­vr­ša­va ja­di­kov­kom pa­ši­ne maj­ke:

„Si­ne Me­ho, što me ne po­slu­ša,

Da se pro­đeš pro­kle­ti­jeh du­ša
I ka­ti­la po­pa sa Nje­gu­ša,
Ko­ga na­rod cr­no­gor­ski slu­ša.
Jer to ni­je ka osta­la ra­ja,
Ju­če s to­bom osve­ti­še Ba­ja,
Ko­ga tvo­ji po­gu­bi­še pre­ci,
Na vi­so­koj go­ri Vr­ti­jelj­ci…”

Pa­ša je spa­ljen

Dra­go Mi­ško­vić nam je po­ka­zao je­dan vi­no­grad na­sred Kru­sa, ko­ji se zo­ve Me­teh. Kad je je­dan nje­gov ro­đak pri­je 30-40 go­di­na tu kre­nuo da ko­pa ka­na­le da bi po­sa­dio lo­zu, na­i­šao je na veli­ke i du­bo­ke tran­še­je, ob­lo­že­ne plo­ča­ma, u ko­ji­ma su se na­la­zi­le go­mi­le ljud­skih ko­sti­ju. Pret­po­sta­vlja se da su tu sa­hra­nje­ni iz­gi­nu­li tur­ski voj­ni­ci.

– Mah­mut ve­zir ni­je sa­hra­njen – ve­li Mi­ško­vić. Nje­go­vo tru­plo je od­vu­če­no niz str­mi­nu, pedese­tak ko­ra­ka ni­že od mje­sta gdje je po­sje­čen. Tu je ma­lo pri­je bo­ja bio sa­dje­nut list. Dovukli su ga do­tle, iz­gle­da i po­pe­li tru­plo na stog a on­da za­pa­li­li… Tu je po­tom kao obiljež­je ozi­da­na ma­la ku­la, ko­ju mje­šta­ni pom­no ču­va­ju i re­dov­no je kre­če da bi se iz­da­le­ka mo­gla vi­dje­ti.

Piše: Budo Simonović

Sju­tra: SA­MO VE­LI­KI DUH MO­ŽE DO­NO­SI­TI VE­LI­KE OD­LU­KE

Izvor: Dan

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV