Хрватске власти баштине партизански покрет и антифашизам, али дају пензије усташама. Не воле да их прозивају за ћутање о усташизацији земље, али чувају усташке симболе…
Приредио: Ненад ТАДИЋ
Институције Хрватске одбацују сваку одговорност за усташки геноцид на Србима током Другог свјетског рата и злочине у концентрационом логору Јасеновац, али, истовремено, вуку потезе којима показују да подржавају идеолошке симпатизере усташа.
Сви хрватски политичари указују да у Уставу пише да се данашња Хрватска заснива на антифашизму, али та земља и данас исплаћује пензије ветеранима Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Према Закону о пензионом осигурању, Хрватска исплаћује пензију или дио пензије припадника „Хрватске домовинске војске“ мобилисане од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. и породичну пензију или дио породичне пензије остварене након смрти тих припадника.
Укратко, ријеч је о пензијама за усташе.
Министарство ветерана ове године додијелило је 50.000 куна /око 6.700 евра/ проусташком удружењу „Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац“.
Ријеч је о удружењу које негира карактер концентрационог логора Јасеновац. Игор Вукић, секретар удружења, тврди да је Јасеновац био „радни логор за противнике НДХ /у највећем броју комунисте и њихове сараднике/, те за групу Јевреја који су били изузети из депортација у њемачке логоре“.
Србе, који су највише убијани, Вукић и не помиње.
Он наводи да су „чланови друштва увјерени да би свеобухватно истраживање потврдило оцјену да је то био радни и сабирни логор, како му је гласио и службени назив, у који заробљеници нису довођени са намјером да буду убијани“.
Истовремено, предсједник овог удружења католички свештеник Стјепан Разум тврди да је Јасеновац „мит“, те да „не постоје докази о масовном страдавању у том логору за вријеме Другог свјетског рата“.
Табла ХОС-а са усташким поздравом „За дом спремни!“, која је мјесецима стајала испред Јасеновачког логора, велики број споменка подигнутих у част црних легија и усташких јединица широм Хрватске, те подршка коју томе дају чак и особе из врха власти – довољно говоре колико се „искрено“ Хрватска политика ограђује од усташке заоставштине.
Хрватске политичаре и званични Загреб вријеђа када власти Републике Српске и Србије траже да се Хрватска извини за геноцид над Србима у НДХ и не свиђа им се изложба о Јасеновцу у УН или обиљежавање ужасног злочина и геноцида над Србима у Драксенићу.
Али, предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић је својевремено јавно бранила усташки поздрав „За дом спремни!“, рекавши да је то „стари хрватски поздрав“.
Ни она током своје прве посјете Јасеновцу, у својству предсједника, није превалила преко уста – ко је заиста убијан у том логору.
Влада Томислава Карамарка имала је министра културе Златка Хасанбеговића, који се фотографисао испред усташких знамења, а у својим радовима оне који су се борили против НДХ називао – „побуњеницима“.
Ни влада Андреја Пленковића очигледно није раскрстила са том традицијом.
Она је проблем само склонила испред очију јавности и премјестила споменик ХОС-а са усташким поздравом из Јасеновца у Новску – преко пута једног од стотина минираних партизанских споменика, на чијим темељима се, наводно, заснива нова хрватска држава.
Хрватске власти и добар дио друштва или немају храбрости или једноставно не желе да се обрачунају са усташизацијом, која већ годинама преплављује земљу.
Умјесто тога, понављају политичку мантру о партизанској традицији и побједи над фашизмом, док сузе роне за пораженим усташама.
Извор: СРНА
Везане вијести: