Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Суваја, мјесто злочина које не смијемо заборавити

2. јул 2025.

Усташки покољ, 01. jула 1941. над становништвом села Доња Суваjа, смjештеном између Срба и Доњег Лапца, представља наjмасовниjи усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац приjе устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размjерама овог злочина, али и злочина уско везаних за оваj догађаj, тj. покоља у мjестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броjу жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала (1931-2017.) из Карловца, усташе су тог дана “убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца”[2] По неким другим изворима, тj. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваjа, Осредци и Бубањ, у прва три дана мjесеца jула,

Гордана Достанић: А сада ја теби о Врепцу

1. јул 2025.

Ко ли ће, после мене, сем Лике, памтити Вребац? Онај из мамине давне, сетне приче у којој још једино постоји. Увек си ми причала о Лици, Врепцу, свом детињству, зорама које су пуне росе кад кренеш за овцама, вечерима уз ватру на огњишту. Све си памтила: људе, њихове надимке, шаљиве стихове, догађаје… Волела си сваки тај прошли дан, ма шта да је носио. А носио је лепоту детињства, личке свеже ноћи и распеване птице, носио је ледене зиме, и страхоте рата, скривање у планини, шуми, носио је и непребољену погибију брата негде далеко од Врепца… После сам се и ја сећала тих твојих сећања и неких мојих које сам пабирчила

Бојан Вегара: Има и нас који се сјетимо трагедије породице Голубовић

1. јул 2025.

На данашњи дан 1992. године у Коњицу су убијени Ђура, Власта, Петар и Павле. Познавао сам их. Ђура и Власта нису у животу мрава згазили. Петар је имао 7 година, а Павле 5 година и били су криви јер су Срби. Извели су их из стана ти њихови “специјалци” и убили. Петра чак два пута, јер прво стрељање је преживио. Наишао је на патролу муслиманске полицији која га је вратила убицама. Други пут су били прецизни, погодили су то мало тијело и убили га. Ни данас се у широј јавности о том злочину не зна и убијамо их наново нашим заборавом. Али, ето, видим да има и нас који их

Дођите до Шаранове јаме у суботу 21. јуна 2025, јер нисмо заборавили

19. јун 2025.

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и четврте годишњице од почетка Покоља, молитвеним сјећањем на мученике пострадале на Јадовну, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2025.“, Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања и памћења на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. Стазом Јадовничком; ФОТО: Јадовно 1941. / Никола Зајц У суботу 21. јуна 2025, над Шарановом јамом на Велебиту, шеснаесту годину за редом, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.000 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг у

Саопштење за јавност УГ Јадовно 1941. Бања Лука и Београд

19. јун 2025.

ПОВОДОМ САСТАНКА ПРЕДСТАВНИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ ЗЕМУН И УДРУЖЕЊА ”ЈАДОВНО 1941.” Поводом у јавност пренете информације, да је Јеврејска општина Земун из Земуна (у даљем тексту : ЈОЗ), поднела кривичну пријаву против Удружења ”Јадовно 1941” из Бања Луке, за скрнављење Јеврејског гробља у Земуну, и захтева ЈОЗ за уклањање православног крста са Јеврејског гробља у Земуну, 17. јуна 2025. године, у просторијама ЈОЗ-а у Земуну, одржан је састанак Извршног одбора ЈОЗ, са представницима Удружења ”Јадовно 1941” . Састанку су присуствовали Ненад Фогел, председник и Александар Нећак и Владимир Мијатовић, потпредседници ЈОЗ-а, са једне стране, и са друге стране Душан Басташић, председник Удружења грађана ”Јадовно 1941.” из Бање Луке, Момчило Мирић, председник Удружења грађана ”Јадовно 1941.” из Београда, Павле Срдић, представник Удружења Козарчана из Београда, и Драган Нововић, председник Управног одбора Заједнице удружења жртава Другог светског рата Србије. Тема састанка

У петак 20. јуна у 15 часова, у Карловцу промоција књиге Ђурђице Драгаш Вуковљак “Јер ми смо иста крв”

15. јун 2025.

Са благословом Његовог преосвештенства, господина Герасима, промоција ће бити одржана у црквеној сали у порти Саборног храма Св. Оца Николаја. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајту и друштвеним мрежама удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији и књижевном изразу говориће Гордана Достанић из удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, а о инспирацији за ову збирку говориће Момчило Мирић, предсједник удружења

Мештани уредили запостављени споменик и гробницу

13. јун 2025.

Комплекс палим борцима и страдалим цивилима изграђен 1961. лоше је одржаван, а последњих деценија потпуно запуштен Специјално за „Политику” – Милан Пилиповић Нови Град – Годинама запуштен споменик и масовна гробница борцима у Другом светском рату, већином рударима и жртвама фашизма из Љешљана и суседних поткозарских села, очистили су Марио и Милић Бундало из Деветака и Мирко Јелисавац из Љешљана. Њих тројица одлучили су да, овом акцијом, одају почаст борцима и другим жртвама за слободу свога краја. „Споменик и гробница, где смо некада долазили на празнике и недељом полагали цвеће и одавали почаст нашим прецима, био је изгубљен у шуми. Није се могло до њега. Нове генерације из српских, страдалничких села,

Клице фашизма су опет проклијале на нашем прагу

9. јун 2025.

Почасно место на позорници на Црвеном тргу у Москви за Дан победе, поред руског председника Владимира Путина Специјално за „Политику”, Милан Пилиповић После параде у Москви, у част 80 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, Владо Зрнић (95), пуковник авијације и ветеран рата у Русији, дошао је у родни крај, у село Турјак на Козари. Овај ратник и бивши професор Ваздухопловне војне академије „Јуриј Гагарин”, писац неколико књига и уџбеника о стратегији ратовања, имао је почасно место на позорници на Црвеном тргу у Москви, поред руског председника Владимира Путина. О утисцима са војне параде овај Србин, а високи руски официр, говорио нам је са великим задовољством: „Осамдесет

Изложба и промоција на Палама, у Сокоцу и Источном Сарајеву

3. јун 2025.

У оквиру своје активнсти представљања широј публици историје и богате заоставштине Срба Ливањског поља, приказивањем изложбе „Срби Ливањског поља – трагови кроз векове“, уз истовремено представљање књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска, Удружење ОМЛ ће се, почетком јуна, обратити публици Републике Српске, на подручју Источног Сарајева. Очекујемо вас: Видимо се!

Олуја нас донела на Косово и Метохију, сада нам прети нова! Преломни дани за Србе у Лепосавићу

3. јун 2025.

Тридесет година чекам да поново имамо своју кућу, два рата и три места боравка су иза нас. Три деценије живота у једној соби по колективним центрима. Сада када ми је дете коначно прославило рођендан у правом дому, желе да нам отму кључеве нашег стана у Лепосавићу. Дома који смо годинама чекали, који нам је дала наша држава. Немоћни смо. Ово за Спутњик прича Драгана Аџић, избеглица из Глине у Хрватској, која од Олује живи на Косову и Метохији: „Лично је њихов председник општине Љуљзим Хетеми претио, рекао је мојој мајци да изађе из стана који је добила и пресели се код нас, или ће мене избацити са троје деце из мог стана“. Породица

Геноцид над словенским народима у ХХ веку

30. мај 2025.

Крајем маја текуће године престоница Србије је била домаћин једне изузетно значајне међународне конференције. У организацији Института за политичке студије 26 и 27. маја 2025. године велики број познатих научних радника из петнаест земаља говорило је на тему „Геноцид над Словенима у ХХ веку“. Пише: Ранко Гојковић О страдањима Јевреја се пише свакодневно и нашироко, док се тема страдања Словена у светским медијима готово и не помиње иако је у ХХ веку више десетина милиона Словена подвргнуто страшном геноциду. Један део кривице што се о геноциду над Словенима веома мало зна, свакако лежи и на самим Словенима и по питању културе сећања Словени могу да се угледају на Јевреје. На

Јован Мирић: Вукашин из Клепаца

29. мај 2025.

Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“? Јануара месеца 1943. године Ивица Матковић, Лубурићев заменик у Јасеновцу, наредио је да се успостави лекарска комисија која ће подвргнути систематском прегледу одређени број јасеновачких кољача. Неки од њих већ су били смештени у Завод за умоболне у Загребу, што је Матковићу казивало да постоји проблем. Решење је видео у оснивању комисије, мада није јасно шта би био њен крајњи циљ осим повећања ефикасности у клању. Стручни део комисије чинила су два лекара логораша, др Недељко Зец и др Никола

Бојан Вегара: Коначно смо сви расути и напокон сам вас се свих отарасио

27. мај 2025.

Крај рата у којем смо изгубили све, а Југо, Бато и кум Ведран и очеве, осудио нас је једне на друге. Данас пред болницом у Зворнику сједим у ауту и чекам да посјета код Деје прође. Никакав и забринут због Деје. И у главу ми дође, да ујутру иде Југо у Ирску. Одједном ми не би добро. Скупи ми се и зера да заплачем. Онда ме мисао однесе на почетак нашег дружења у онај март 1993. кад нам је школа била у подруму Батиног улаза и кад је Југо дошао да полаже. Знао сам га од прије рата и на мору би били у истом мјесту али нисмо се дружили.

ДУШАН БАСТАШИЋ: СРБИ СЕ И САМИ ОДРИЧУ СВОЈИХ ЖРТАВА

26. мај 2025.

Кроз вијекове, наша српска земља свједочи о неизмјерној жртви и постојаности. Сваки камен, свака ријека, свако дрво, прожети су успоменом на оне који су своје животе уткали у слободу и част. Од сјаја Косова до муке Јадовна, од суза Јасеновца до патње Крајине – историја нашег народа је исписана крвљу и поносом. Заборав је наш највећи непријатељ! Допустити да изблиједе сјећања на невине жртве, на јунаке и мученике, значи поново их убити. Сјећање није само опомена, већ и завјет – завјет да ћемо чувати оно за шта су они пали: нашу вјеру православну, наш језик, нашу ћирилицу и наш идентитет. Један од малобројних српских витезова, један од бораца против заборава

Дјеца из Дивосела у концентрационим логорима НДХ – слике које никада на блиједе

23. мај 2025.

На убогом пању мога завичаја, Не чује се пјесма весеља и жетве.[1] Дивосело, српско село у општини Госпић ушло је у историју као највеће стратиште и гробница српског народа 05.аугуста 1941. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. септембра 2018. године. „Ни на једном стратишту у Лици, па ни једног датума у току 2.свјетског рата није пало толико жртава као у Дивоселу 5. аугуста 1941.године. И не само по броју жртава, него и бестијалности и злочиначкој страсти каквом је почињен“.[2] Данас, 70 година послије, трагајући по спаљеним огњиштима за онима који су некада живјели у Дивоселу, не наилази се на преживјеле, нити