arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
emerik_blum_energoinvest.jpg

Direktor sarajevskog ENERGOINVESTA svjedok Slane

11. јул 2010.

Da su prognanici na Slanu stizali i iz Sarajeva svjedoči jedan od uglednih privrednika, koji godinama ni svojoj najbližoj okolini nije pominjao da je prošao paklene dane ovog logora. Danas je i on već pokojni, Emerik Blum. Svoju kratku izjavu o putu za Slanu dao je na zamolbu Orena Ružića, bivšeg partizana iz Paga koji se bavio historijatom Slane. Emerik Blum Emerik Blum: – »Uhapšen sam u Sarajevu 23. lipnja 1941. godine – kao komunista. Jedan mjesec su nas držali u zatvoru u Sarajevu. Nakon toga su nas postrojili u kolone i otpremili na željezničku stanicu gdje su nas utovarili na teretni voz. – Poslije tri dana stigli smo u

Listajući dokumentaciju

11. јул 2010.

U Arhivu Rijeke i Arhivu Hrvatske u Zagrebu Ovom sam odjeljku htio ostaviti naslov POŽUTJELO LIŠĆE DOKUMENATA ali me odmah nešto navodilo da naslovim: suho zlato dokumenata. Naime i jedno i drugo bilo bi odgovarajuće koliko ih znam isčitati. Nad užasom koji nam se kod njih otvara, teško je ostati hladnokrvnim. A to je potrebno. Potrebnija od ičega ovdje je upravo hladnokrvnost da bi se moglo pod postojećom gomilom (naizgled) počesto suvišnog, iskopati ono što je čelična istina. Svi pisani materijali koji su došli do nas upisani su najvećma nekoliko godina poslije zločina. Ispitujući svjedoke gotovo svi su upisani po Komisiji (ili komisijama) za ratne zločine ili po islednicima, u

20-01.jpg

Okružna komisija za ratne zločine za Hrvatsko primorje

11. јул 2010.

Na uredovnom vanjskom poslovanju u Pagu Z A P I S N I K o saslušanju svjedoka u predmetu Slana i Metajna. Sastavljen dana 20. XI 1945, u Pagu Prisutni: Petek Dr. Stjepan Zapisničar: Palčić Stjepan Svjedok: Bilić Duje, star 36. god. rkt, Hrvat, upravitelj lučkog zastupstva Pag, oženjen, otac četvero djece, opomenut da govori istinu, izjavljuje: »U jesen 1941. bio sam sa svojim čamcem odmah po raspuštanju logora, u društvu Persen Jure, Dr. Dodoja Tome, Sabalić Ivana i Bukše Jerolima u samome logoru Slana. Imali smo nakanu, da u slučaju da se još po koji od zatočenika tamo nalazi, da ga spasimo pa smo s tog razloga ponijeli sa

Dočitavanje naloga brodaru

11. јул 2010.

Datum, 20. VI 1941. i nalog pri tom datumu za polazak po »pijesak« – govore nam očito da je koordinacija između Paga i Zagreba, tj. između lokalnih i centralnih ustaša, u odličnoj funkciji. Rekli smo: Židove u Zagrebu hapse tek 21. VI, a na Slanu ih dovode 24. VI, Oguić pak šalje brodara po »pijesak« već tri dana ranije. Neka se nitko ne čudi što ove datume variram više puta. Ovi datumi, ove formulacije prije hapšenja Židova u Zagrebu, govore nam o usmjerenom organizacijskom poslovanju »ustaškog stana« u Pagu, u punom polasku u akciju u konspirativnosti pred narodom pred kojim se još ne mora otkriti karte, pa čak se ni

Pročitano čisto

11. јул 2010.

Ima jedno pitanje na koje je, prisiljen nekim pranjem, iako okruglo, odgovorio kanonik J. Felicinović. Tko naime, na četvrtoj stranici »Ličnih uspomena« pročita redove o hapšenju Janka Rausavljevića i Laze Rakića (službenika iz Paga) saznat će, da se ipak Felicinović morao odreći i imenovati, sebi nadležnog, svog mladog suradnika, logornika ustaškog stana u Pagu. Citiram: »Živio je na Pagu u samom mjestu Pagu kao poslužnik na pošti neki Martin Rudelić iz Brušana kod Gospića. On je 1. VII 1941. godine bez ikakvog uzroka, nezakonito uhapsio u Pagu preglednika finansijske kontrole Janka Rausavljevića i Lazu Rakića pravoslavne vjere. Našao je brod kojim ih je imao namjeru povesti u Slano. Netom sam

23-01.jpg

Originalni dokumenti talijanske vojno-sanitetske službe

11. јул 2010.

Tragajući za što vjernijim dokumentima kao i za fotografijama Slane (jer mi one koje posjedujemo daju naslućivati da ih negdje ima još neotkrivenih, pa čak i sa Slani susjednih gubilišta) obratio sam se Ministarstvu obrane republike Italije. Zamolio sam da mi se iz njegovog arhiva presnimi predmet pod brojem koji sam posjedovao. Posredstvom naše ambasade u Rimu dobio sam odgovor iz Ministarstva odbrane pod br. 35722 od 10. VII 87. god. u kojem me šef Ureda obavještava da mi nažalost ne može dostaviti fotografije koje su se u ratnoj pometnji izgubile ali da mi dostavlja fotokopiju sačuvanih dokumenata koji se odnose na slučaj Slane. Koristim ovu priliku da se ovim

25-01a.jpg

Prevod originalnih talijanskih dokumenata

11. јул 2010.

VOJNO ZDRAVSTVENOJ DIREKCIJI V. ARMIJSKOG KORPUSA P R E D M E T: Izvještaj o privremenim grobljima u našoj zoni. Direkcija za zdravstvo zadužila me da u našoj zoni ispitam privremena groblja da bi se spriječilo eventualno zagađenje voda te da se izvrši ispitivanje uz pomoć obojenih kemikalija. Izvještavam: P r v i d a n: 1. IX 1941. – Kretanje: Crikvenica – Senj – Gospić – Perušić – Pazarište – Perušić – Bunić – Perušić – Gospić. Otputovao sam iz Crikvenice u 6.30 sati automobilom br. 1514; stigao u Senj u 8 s, gdje sam se predstavio u Komandi divizije »Re« predavši im pismo br. 03/4145 s datumom od

Pitanja koja čekaju odgovor

11. јул 2010.

Podržavajući anketu riječkog »Novog lista« iz 1975. god., ja bih pod svaku cijenu htio postaviti pitanja na koja čekam već desetljećima da odgovori netko koji časnim riječima želi pomoći istini: na te odgovore čekaju mnoge druge nejasnoće. Tko je dao nalog i tko je strijeljao jugoslavenskog oficira Benića »u bijegu« i gdje je pokopan? Kako se s obzirom na formiranje koncentracionog logora u Slani ponašao ustaški politički logor u Pagu? Tko je odlučivao sa upućivanjem ispomoći ustašama u Slani, bilo u ljudstvu, bilo u organizaciji, materijalu ili sredstvima za transport? Tko je davao nalog solanskom brodu sa paških Solana kad je polazio za SLANU i Karlobag bilo da vozi lica

01-01.jpg

Предговор у књизи Харон и судбине аутора Анте Земљара

11. јул 2010.

Садржај и теме књиге »ХАРОН И СУДБИНЕ« спадају у повијесну литературу о Другом свјетском рату кога су потакле националистичко-фашистичке идеје у чијим основама доминира уз ослобађање свога и поробљавање других народа, геноцид те отуђивање посједа и имовине. Обрађујући логор на отоку Пагу, којег је основала усташка власт тзв. Независне државе Хрватске, књига биљежи само провођење фашистичких усташких идеја над животима Жидова и Срба у првим мјесецима прогона. Садржај књиге не биљежи свеукупност тих прогона на територију којег је обухватила ратна творевина НДХ него само ниже детаље око логора Слана на Пагу. Аутор је називом књиге најавио и њен садржај. У ХАРОН-у, из старогрчке Митологије, имену и особи лађара који је

Кости брутално побијених прекривене шљунком и песком у ували на Пагу

Бура под Велебитом

11. јул 2010.

Постоји један дугачак оток под Велебитом. Најдужи на Јадрану. Бијел и гол по брдима, озеленио виноградима у уском појасу при мору. Стрепи само пред бурама. И то не оним зимским. На њих је навикао покоран редовном годишњем злу. Мада га осољавају тонама морске соли подигнутим из пјене подвелебитског канала, буре му за сијечња и убојите вељаче не могу много нашкодити: вино је од јесени у коноби, овца се није још ојагњила а пуп лозе спава још свој зимски сан у ситном вунастом покривачу. Иако се тресу и кровови и зидови, урлају димњаци, свирају и лете захваћени цријепови – пред зимском се буром не стрепи. Навикли на своју осамљеност у тим

Увала Слана, Паг, Хрватска

Preuzimanje vlasti

11. јул 2010.

Da bi se otkrilo čvrsti podatak, gdje i kada, te kako počinje paška ustaška veza sa organizacijom konc. logora na SLANI kao i lukavština u škrtim riječima kojima ovi organizatori bježe od priznanja a preko čega mi ostajemo bez jedinstvenih podataka, treba pogledati okolnost pod kojim su ustaše u Pagu 10. IV 1941. god. preuzimali vlast (načelnika, logornika, povjerenika). »Nedjelja« ustaški list u svibanjskom i lipanjskom broju 1941. donosi dopis već pominjanog kanonika, ustaškog organizatora Josipa Felicinovića, koji nas detaljno upoznaje s aprilskim (ratnim) danima kao i daljnim danima – uspostave ustaške vlasti u Pagu. Svi citati u ovom odlomku uzeti su iz njegova dva dopisa pod naslovima »Zadnji trzaji

Tajanstveni gosti

11. јул 2010.

Ustaše su osnovali svoj politički logor – ustaški stan – imenovali logornika (po selima tabore na čelu s tabornikom), okružili ga s pobočnicima, pozvali narod na mitinge i javno ga zaklinjali Paveliću. Talijanska komanda neće baš doslovno tako misliti nego će jačati svoje i vojne i političke i policijske mogućnosti da bi na otoku (također i sve dublje u geografski prostor NDH, u tim danima sve do Karlovca) osigurali što više uticaja i prevladali. U tu svrhu služit će se svime što im stoji na raspolaganju. Pomagat će jedne protiv drugih, hrvatske i srpske ekstremiste podjednako, katolike i pravoslavce, razarat će, razdvajat će, sukobljavat će. Pružat će im mogućnost da

06-01.jpg

Slana i drugi lokaliteti

11. јул 2010.

U središte otoka Paga ucijepila se dugačka uvala u koju se ulazi sa sjeveroistoka, iz Planinskog kanala, kroz »Paška vrata« koja su se rastvorila između dva rta, Svetog Nikole i Svetog Krištofora (Jedan i drugi svetac, prema kršćanskom vjerovanju, bdiju nad putnicima, posebno mornarima i ukazuju im pomoć ako im se obrate). Slana se nalazi na onom dijelu brda koji završava Svetim Krištoforom ili bolje: onaj dio brda na kome se događao zločin počinje sa uvalom Slana i vodi prema svetioniku na kraju rta gdje je crkvica Sv. Krištofora. Ovaj brdski hrbat zariven u more Planinskog kanala, dugačak je oko tri kilometra. Čitav je jedna zajednička grobnica, samo djelomično istražena,

07-01.jpg

Raskriva se stravična legenda logora Slana

11. јул 2010.

Ne mali napori odgonetavanja istine Pridružujem se svim onim građanima koji su tokom jeseni 1985. god. na stranicama riječkog »Novog lista« pratili prikaz o SLANI pod naslovom PAKAO U KAMENOJ PUSTINJI i zahvaljujem drugovima Borisu Ostojiću i Mihajlu Sobelovskom što su našli načina i uložili truda da, nakon četiri decenije od stravičnog događaja u ustaškom koncentracionom logoru SLANA na Pagu, sakupe ponešto mogućeg što se o tom logoru može naći, posvjedočiti ili reći kao dokaz, sud ili legendu stvorenu nad neviđenim do tada zlom u našem vremenu. Jednako toliko zahvalnosti urednicima koji su na stranicama »Novog lista«, objavom ovog materijala, na primjeran način otvorili neograničenu anketu o ovom jezovitom događaju.

Nedoumice posvuda

11. јул 2010.

Upoređujući ustaška priznanja, izjave svjedoka i drugo i razmatrajući odvođenje i dovođenje sa Velebita i obratno, ispada reljefno jasno sa su ustaše naprosto i sami ponekada bili dovoljno smeteni pitanjem: gdje smještavati, gdje ubijati, na Pagu ili na Velebitu? Kako, naime, drukčije shvatiti ovo njihovo seljakanje lokacije ubistva? Sjetimo se da oni internirane ljude ovamo dovode sa Velebita, iz Gospića i Jadovna, gdje se redovno ubija, a zatim opet neke grupe (koliko njih?) odvode obratno sa Paga na Velebit, gdje ih kraj mora, zatim na Oštarijama, pa na putu za Jadovno, zatim u samom Jadovnu ili tko već zna gdje – sve ubijaju!? Počesto se tu javlja pitanje, zašto sav

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Теорија завере

Епилог инцидента на утакмици Србиjа-Албаниjа jе очекиван. Српска репрезентациjа jе награђена, па

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА