Држављанин Србиjе Милорад Благоjевић, коjи jе ухапшен на граничном прелазу Павловића мост по потjерници Интерпола из Загреба, осумњичен jе да jе починио ратне злочине над цивилима на подручjу коjе покрива Жупаниjски суд Славонски Брод, рекао jе Срни директор “Веритаса” Саво Штрбац. Штрбац jе навео да jе против Благоjевића, коjи jе jуче ухапшен, Жупаниjски суд у Славонском Броду отворио истрагу jош 1996. године, а на Интерполовоj потjерници се налази од 2006. Међутим, Штрбац нема податке за коjи конкретно ратни злочин се терети ухапшени. Благоjевић се налази и на списковима 1 549 лица коjа су процесуирана, односно коjа су под истрагом, оптужена или осуђена у Хрватскоj због ратних злочина. Према риjечима Штрпца,

Шеснаест година након потписивања Деjтонског мировног споразума скоро да ниjе процесуиран ни jедан од већих злочина над Србима у БиХ, а готово jе сигурно да и неће, сем, можда, на симболичкоj равни – разлог jе jедноставан: одлазак пред суд ратног политичког и воjног руководства Бошњака покварио би глобалну медиjску слику о “српскоj агресиjи на БиХ”. Масакрирани мjештани Сиjековца с почетка рата, Добровољачка улица, Тузланска колона, логори по средњоj Босни, мостарски прогон Срба, неистражена судбина хиљада сараjевских Срба, злочини “Ел муџахида” на Озрену …Тешко да ће икада доћи на ред или бити до краjа процесуирани. Могуће jе да ће на краjу, и то уз велики притисак и тек након што страни

Избjегли и прогнани Срби из Хрватске подржаваjу став званичног Београда да Србиjа неће разматрати могућност повлачења контратужбе све док Хрватска не повуче тужбу за геноцид против Србиjе и сматраjу да би Међународни суд правде могао дониjети правичниjу пресуду од оне коjа би била постигнута преговорима између Загреба и Београда. “Још увиjек избjегли и прогнани Срби сматраjу да би Међународни суд правде у Хагу, ако би био непристрасан, могао дониjети правичниjу пресуду од оне коjа би била постигнута преговорима између Србиjе и Хрватске”, изjавио jе Срни предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. Он поставља питање ко ће гарантовати провођење евентуалних рjешења коjа би била постигнута преговорима?

Министар правде Републике Српске Џерард Селман потврдио jе да би у 2012. години требало доћи до преноса одређеног броjа предмета ратних злочина са Суда и Тужилаштва БиХ на ентитетске окружне судове и тужилаштва. “Република Српска ће обезбиjедити средства за додатно запошљавање одређеног броjа судиjа коjи би радили само у кривичним виjећима, односно тужилаца коjи би радили само на истрагама ратних злочина”, рекао jе Селман данас новинарима у Бањалуци. Након приjема коjег jе предсjедник Републике Српске Милорад Додик организовао за представнике правосудних институциjа Републике Српске поводом обиљежавања Дана и крсне славе Српске Светог архиђакона Стефана, Селман jе рекао да ће ово доприниjети већоj ефикасности и убрзати рjешавање предмета ратних злочина. Коментаришући

Српско народно виjеће у Хрватскоj, поводом православног Божића, данас ће у Загребу организовати приjем за представнике хрватске власти, функционере из региона, истакнуте личности jавног друштвеног, политичког и економског живота Хрватске, те угледне чланове српске заjеднице. На позив СНВ-а, приjему ће присуствовати и Душан Басташић, предсjедник удружења грађана Јадовно 1941. Предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац рекао jе Срни да jе ово jедан од наjзначаjниjих jавних догађаjа током године у Хрватскоj. “Свакако да jе ово наjзначаjниjи догађаj унутар српске заjеднице у Хрватскоj. То jе приjем на коjем буде од 400 до 500 званица”, рекао jе Пуповац коjи jе и посланик у Сабору Самосталне демократске српске странке. Неке од званица су предсjедник Хрватске Иво

Непознато лице или више њих оскрнавили су споменик на циглани, у Приjедору, коjи jе посвећен логорашима из Другог свjетског рата тако што су са постоља гдjе се налази спомен плоча отргнули мермерну скулптуру коjа jе била поред плоче саставни овог споменика. Директор Музеjа Козаре Миленко Радивоjац jе о овом немилом догађаjу обавиjестио новинаре будући да jе jедан савjесни грађанин, коjи jе примиjетио да jе неко поломио скулптуру, њене диjелове данас донио у музеj. “Не знам да ли jе у питању обиjест неодговорних поjединаца или нешто друго, углавном жалосно jе да се скрнаве споменици из периода антифашистичке борбе коjи би требало да се чуваjу у знак сjећања на хероjство и многоброjне