Oživeli novčanik i sat ratnika Mihaila

Užice – S pažnjom Užičanka Vera Kostadinović iz svoje tašne vadi i pokazuje jedan prastari novčanik od teleće kože, kao i srebrom optočen džepni sat „doksa” na kome je ugravirana godina proizvodnje 1903. Novčanik je obnovila i već ga koristi, a sat je bez kazaljki, ali se može popraviti i valja mu kod časovničara.

– Ovi predmeti su zaostavština učesnika Velikog rata Mihaila Kostadinovića, dede mog supruga. U porodici smo novčanik i sat čitav vek, kao i ratnikovu uramljenu fotografiju, čuvali od zaborava, poštujući njega, vojevanje i tradiciju. Prvo ih je za života čuvao moj svekar Antonije. Potom, u novije vreme moj suprug Đurđe i dever Srboslav, ali su obojica preminuli. Zato sam ja preuzela obavezu da čuvam stari dedin novčanik i sat – priča za naš list Vera, majka odraslih ćerke i sina kojima na ovaj način ukazuje na smisao trajanja i sećanja na pretke.

Kostadinovići su poreklom iz zlatiborskog sela Šljivovice, gde se Mihailo rodio krajem 19. veka. Pamti se da je bio pismen i poštovan u svom zavičaju, radio je kao delovođa, a komšijama pomagao kad valja nešto sročiti i napisati.

– Veliki rat ga je, kao i mnoge druge, odveo na krvava ratišta gde se Srbija od okupatora junački branila. Borio se hrabro, ali je u jednom boju ranjen u ruku. Ipak, uspeo je da prođe albansku golgotu, pa kasnije ranu zaleči u Bizerti. Posle Velikog rata vratio se kući, u Šljivovicu. Nastavio je svoj rad delovođe, bio cenjen i poštovan, a između dva rata preminuo u rodnom selu – kazuje Vera Kostadinović.

I sada u staroj porodičnoj seoskoj kući, koju je još moguće koristiti, na zidu stoji uramljena oveća fotografija ratnika Mihaila. Sin i unuci su dugo čuvali njegov novčanik od telećeg boksa i džepni sat koje je, znali su to, proneo kroz čitav Veliki rat, a i posle rata kao imućan čovek redovno nosio. Ali predmeti su protokom decenija u staroj kući dotrajavali, jer ih dugo niko nije koristio.

– Posle smrti supruga odlučila sam najpre da trajno sačuvam, pa i da oživim novčanik i sat. Kod tašnera, da ga obnovi, odnela sam dotrajao i rašiven novčanik. Sada ga svakodnevno koristim, ne razdvajam se od njega, draži mi je nego ikakav moderan. U njemu su mi novac, bankovne kartice, porodične fotografije. Mnogi primete da je novčanik zaista star, začude se kad čuju istoriju. Što se tiče džepnog sata, pretpostavljamo da ga je Mihailo u ratno doba verovatno od nekoga dobio na poklon. Na satu su ispod poklopca ugravirani železnički točak i poštanska truba, marka i godina proizvodnje. Sećamo se da je nekad davno sat i radio, ali je iz nehata ispao, pa mu je razbijeno staklo i pogubljene kazaljke. Nameravam da i njega odnesem na popravku i ispravnog dugo čuvam – govori naša sagovornica dodajući: – Svoje pretke i svetle tradicije ne smemo zaboraviti. Mlađi treba da se sećaju onih koji su stvarali i branili ovu zemlju.

Autor: Branko Pejović

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

Lovac na „žive jezike”

Lepotica pred kojom je bežao neprijatelj

Orlovi i vitezovi Srbije