Озбиљна истрага или покушај националног мирења?

ЕУ се неће много мијешати у рад Комисије о кардиналу Степинцу јер њу и не занимају закључци, односно истина о улози Степинца у Другом свјетском рату, сматрају неки историчари.

Нацистичка сателитска Независна Држава Хрватска /НДХ/ организовала је уништење чак трећине сопственог становништва, а такве амбиције није имала чак ни нацистичка Њемачка.

Мјешовита католичко-православна комисија требало би да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози у Другом свјетском рату.

Историчар Милан Кољанин, сарадник Института за савремену историју, сматра да је неопходно отворити важне архивске фондове како би се стекли услови за непристрасан и објективан рад.

То би, сматра он, био радикалан помак у сазнањима о улози Римокатоличке цркве, папе Пија Дванаестог и самог Степинца у Другом свјетском рату.

“Оно што се догађало на територији НДХ је без преседана у савременој историји. То је нешто у чему су Римокатоличка црква у Хрватској и Степинац имали значајну улогу. Тих чињеница је свестан и сам Ватикан и папа Фрањо”, наводи Кољанин за “Спутњик”.

Он вјерује да би било добро да се за српске и међународне истраживаче отворе и фондови Надбискупског архива у Загребу, чија би грађа могла да освијетли улогу Римокатоличке цркве и Степинца током Другог свјетског рата.

“Нажалост, питање је да ли је тако нешто могуће, јер је канонизација Степинца у самој Хрватској подигнута на ниво највишег државног интереса. То је за њих ствар идентитета”, оцјењује Кољанин.

Он указује да је Степинац, за многе, “симбол нововековне хрватске државности, која је обновљена 1941. године у време усташког режима”.

“За неке би ово био пут ка рехабилитацији и самог Анте Павелића, који је био врховни поглавар те државе. Говорим о екстремним ставовима дела хрватске јавности…”, наводи Кољанин.

Историчар Срђан Цветковић, такође, сарадник Института за савремену историју, од рада мјешовите комисије не очекује много.

“Верујем да је идеја ове комисије да се превазиђу различита виђења и да се на неки начин прогледа кроз прсте, да се на прећутан начин дозволи канонизација Степинца, односно да се Српска православна црква приволи на тај чин”, наводи он.

Прије неколико недјеља у Европском парламенту представљена је изложба о Алојзију Степинцу.

Послије протеста Србије, Европска комисија обратила се Амбасади Србије у Бриселу писмом у коме пише да је задатак историчара да се споре око “могућности колаборације Степинца са усташким покретом”, али се подсјећа да је папа Јован Павле Други 1998. године Степинца прогласио блаженим.

Цветковић сматра да се Европа неће много мијешати у рад Комисије, јер ни њу, у крајњем случају, до краја не занимају њени закључци.

“Они ће рећи: `Добро, ако сте се ви договорили да ђаво није тако црн, онда није тако црн”. Можда је овај пројекат лансиран у овом тренутку како би се Цркве приближиле једна другој, а тиме и народи”, наводи Цветковић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

„Степинац је главни камен спотицања СПЦ и католика“

СПЦ и Римокатоличка црква разговараће у Риму о Алојзију Степинцу

Две цркве лицем у лице о Степинцу