Otimačina po zakonu: Hrvatska će ovim potezom od 1. januara gotovo nastaviti „Oluju“

Porez na nekretnine poslednji je u nizu pravnih akata zbog kojih su Srbi i nakon rata prinuđeni da napuste Hrvatsku ili da odbace nadu da će se ikada vratiti na svoja ognjišta.

Ako od 1. januara sledeće godine stupi na snagu porez na nekretninu prema kojem će vlasnici kuća ili stanova u kojima ne žive plaćati skoro tri puta skuplju taksu, paleta diskriminišućih zakona prema Srbima u Hrvatskoj biće potpuna.

Poražavajuća statistika pokazuje da poslednjih godina pet puta više Srba ode iz Hrvatske u Srbiju nego što se iz Srbije vrati u Hrvatsku. Ljubaznošću Miodraga Linte, predsednika Saveza Srba iz regiona, “Blic” je u mogućnosti da vam predstavi samo neka od obilja kršenja zakona i međunarodnih konvencija kojima je hrvatska država nastavila proces tihog egzodusa svojih građana srpske nacionalnosti.

1. Privremeni korisnici, a zapravo otimači

Oko 1.000 Srba ne može da slobodno raspolaže svojim kućama koje su tokom ili posle rata nazakonito oduzete i predate privremenim korisnicima. Sudovi vlasnicima ne daju da raspolažu svojom imovinom dok se privremenim korisnicima hrvatske nacionalnosti ne nadoknade uložena sredstva. Vlada Republike Hrvatske je još 2006. donela odluku da će potraživanja privremenih korisnika preuzeti na sebe. Sudovi u Hrvatskoj se na to ne obaziru.

2. Hiljade prodatih kuća

Većina od 10.000 srpskih kuća prodata je na nezakonit način preko Agencije za promet nekretnina (APN). Razne posredničke agencije su sarađujući sa APN-om putem falsifikovanih punomoćja prodali većinu kuća izbeglih Srba bez njihovog znanja i odobrenja. Punomoćja su overavana lažnim pečatom i falsifikovanim potpisom vlasnika kuće. Drugi način prevare bio je tzv. mehanizam dvostrukih ugovora koji se primenjivao prilikom kupoprodaje imovine Srba iz Hrvatske (na primer: vlasnik kuće je dobio ugovor s cenom od 33.000 evra, a drugi primerak ugovora se nalazi u APN-u na iznos od 48.000 evra, tako da je oštećen za 15.000 evra).

3. Nacionalizacija srpske imovine

Republika Hrvatska se od 1997. godine, nakon donošenja Zakona o vlasništvu, uknjižila kao vlasnik na više od 800.000 katastarskih parcela čiji su vlasnici do 1995. godine bili Srbi. Mnogi izbegli Srbi nisu ni znali da im je na ovaj način oduzeta zemlja jer su se informacije o tome nalazile na oglasnim tablama skupština opština i gradova, o čemu vlasnici nisu bili obavešteni.

4. Dali smo tvoju zemlju u zakup na 20 godina, pa se ti vrati

Opštine i gradovi su dali u zakup više od 10.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Srba bez njihove saglasnosti. Tako je, primera radi, Benkovac 2010. putem javnog konkursa dao u zakup 210 hektara zemljišta čiji su većinski vlasnici Srbi. Davanje poljoprivrednog zemljišta u zakup na 20 godina ovim putem je jasna poruka izbeglim i prognanim Srbima da nisu poželjni.

5. Ne obrađuješ zemlju – plati kaznu do 15.000 evra

Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisane su visoke novčane kazne od 70 do 2.000 evra za neobrađivanje poljoprivrednog zemljišta prema agrotehničkim merama, a on posebno pogađa izbegle i prognane Srbe jer će ostati bez zemlje (nemaju sredstava za plaćanje kazni, a nema uslova za održivi povratak). Ako je poljoprivredno zemljište u građevinskom području ili u području predviđenom dokumentima prostornog uređenja za izgradnju, a ne održava se sposobnim za poljoprivrednu proizvodnju, novčana kazna za fizičko lice iznosi od 300 do 15.000 evra. Ko ne plati kaznu, zemlja mu se oduzima.

6. Ako ne dođeš za godinu dana – plati obnovu kuće

Ugovorom o obnovi sklopljenim između države i vlasnika kuća, između ostalog, piše da se vlasnik kuće mora vratiti u roku od jedne godine od dana upotrebne dozvole iako nisu stvoreni uslovi za održivi povratak. Ako se vlasnik ne useli u kuću u propisanom roku Državno tužilaštvo šalje vlasniku zahtev za mirno rešenje spora i zahteva da u roku od tri meseca isplati uložena sredstva u obnovu kuće (između 20.000 i 40.000 evra) iako država nije obezbedila uslove za održivi povratak. U slučaju da vlasnik kuće nije u stanju da isplati sredstva, država podnosi tužbu i prodaje kuću.

7. Nema terorizma, nema odštete

Hrvatski sabor je 1996. ukinuo član 180 Zakona o obligacionim odnosima i onemogućio preko 10.000 građana srpske nacionalnosti da traže naknadu štete zbog uništenih kuća, privrednih objekata, pomoćnih objekata ili automobila u terorističkim akcijama van područja ratnih delovanja. U tim područjima srušeno je preko 10.000 kuća i privrednih objekata u vlasništvu Srba. Oštećeni Srbi nemaju pravo na naknadu štete već samo pravo na obnovu iako je reč o terorističkom aktima, a ne o ratnoj šteti. Za uništene vikendice, privredne objekte, pomoćne objekte i automobile ne mogu dobiti ništa.

8. Nema te 90 dana – nemaš stan

U području van ratnih delovanja građanima srpske nacionalnosti nezakonito je oduzeto oko 30.000 stanova na kojima je postojalo stanarsko pravo. Na područjima zahvaćenim ratom oduzeto je 10.000 stanova na kojima je postojalo stanarsko pravo. Hrvatski sudovi su se pozvali na Zakon o stambenim odnosima iz bivše SFRJ u kojem piše ako nosilac prava ne boravi u stanu više od 90 dana, stan će mu biti oduzet. Nije uzeta u obzir činjenica da su Srbi nasilno proterani i da nije postojala nikakva mogućnost da se u navedenom roku vrate. Ovakvi stanovi su posle toga, na osnovu Zakona o otkupu stanova, bili otkupljeni od novih nosilaca stanarskih prava. Tako su korisnici stanova dobili prednost nad vlasnicima.

9. Imaš negde imovinu, nemaš u Hrvatskoj stan

Kao zamenu za povraćaj stanarskog prava Hrvatska je 2003. godine usvojila tzv. program stambenog zbrinjavanja kao neku vrstu socijalno-humanitarnog programa koji je diskriminatorski za bivše nosioce stanarskog prava srpske nacionalnosti jer ne smeju da imaju nigde na svetu bilo kakvu drugu imovinu, a otkupna cena je 50 odsto veća od tržišne cene.

10. Ne isplaćuju stečene penzije

Od oktobra 1991. godine oko 50.000 Srba korisnika hrvatskih penzija, koji su nastavili da žive na teritorijama van kontrole hrvatskih vlasti ili su izbegli u Srbiju i Crnu Goru ili na neko drugo mesto, ostao je bez svojih penzija, odnosno isplata istih im je obustavljena jednostranim aktom hrvatskog penzionog fonda koji je takvu odluku pravdao pozivanjem na prekid platnog prometa, ratne okolnosti i slično. Ovaj postupak hrvatskih vlasti je u direktnoj suprotnosti sa Konvencijom br. 48 Međunarodne organizacije rada, na čiju se primenu obavezala i Republika Hrvatska. Štaviše, članom 5 Zakona o mirovinskom i socijalnom osiguranju Republike Hrvatske, koji se primenjuje od 1. 1. 1999. godine, ugrađena je odredba o zastari potraživanja dospelih, a neisplaćenih penzija u roku od tri godine, koji se računa od dana dospelosti. Takođe, delu izbeglih i prognanih Srba nije priznat deo radnog staža koji je stekao do 1991. uz obrazloženje da nisu uplaćivani doprinosi.

Autor: Marko Tašković

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Hrvatska: Državni harač i na kuće proteranih | Jadovno 1941.

Izbrisani vo vjeki vjekov | Jadovno 1941.

Večernje novosti: Hrvatska duguje Srbima za izgubljenu …