Отимачина по закону: Хрватска ће овим потезом од 1. јануара готово наставити „Олују“

Порез на некретнине последњи је у низу правних аката због којих су Срби и након рата принуђени да напусте Хрватску или да одбаце наду да ће се икада вратити на своја огњишта.

Ако од 1. јануара следеће године ступи на снагу порез на некретнину према којем ће власници кућа или станова у којима не живе плаћати скоро три пута скупљу таксу, палета дискриминишућих закона према Србима у Хрватској биће потпуна.

Поражавајућа статистика показује да последњих година пет пута више Срба оде из Хрватске у Србију него што се из Србије врати у Хрватску. Љубазношћу Миодрага Линте, председника Савеза Срба из региона, “Блиц” је у могућности да вам представи само нека од обиља кршења закона и међународних конвенција којима је хрватска држава наставила процес тихог егзодуса својих грађана српске националности.

1. Привремени корисници, а заправо отимачи

Око 1.000 Срба не може да слободно располаже својим кућама које су током или после рата назаконито одузете и предате привременим корисницима. Судови власницима не дају да располажу својом имовином док се привременим корисницима хрватске националности не надокнаде уложена средства. Влада Републике Хрватске је још 2006. донела одлуку да ће потраживања привремених корисника преузети на себе. Судови у Хрватској се на то не обазиру.

2. Хиљаде продатих кућа

Већина од 10.000 српских кућа продата је на незаконит начин преко Агенције за промет некретнина (АПН). Разне посредничке агенције су сарађујући са АПН-ом путем фалсификованих пуномоћја продали већину кућа избеглих Срба без њиховог знања и одобрења. Пуномоћја су оверавана лажним печатом и фалсификованим потписом власника куће. Други начин преваре био је тзв. механизам двоструких уговора који се примењивао приликом купопродаје имовине Срба из Хрватске (на пример: власник куће је добио уговор с ценом од 33.000 евра, а други примерак уговора се налази у АПН-у на износ од 48.000 евра, тако да је оштећен за 15.000 евра).

3. Национализација српске имовине

Република Хрватска се од 1997. године, након доношења Закона о власништву, укњижила као власник на више од 800.000 катастарских парцела чији су власници до 1995. године били Срби. Многи избегли Срби нису ни знали да им је на овај начин одузета земља јер су се информације о томе налазиле на огласним таблама скупштина општина и градова, о чему власници нису били обавештени.

4. Дали смо твоју земљу у закуп на 20 година, па се ти врати

Општине и градови су дали у закуп више од 10.000 хектара пољопривредног земљишта у власништву Срба без њихове сагласности. Тако је, примера ради, Бенковац 2010. путем јавног конкурса дао у закуп 210 хектара земљишта чији су већински власници Срби. Давање пољопривредног земљишта у закуп на 20 година овим путем је јасна порука избеглим и прогнаним Србима да нису пожељни.

5. Не обрађујеш земљу – плати казну до 15.000 евра

Законом о пољопривредном земљишту прописане су високе новчане казне од 70 до 2.000 евра за необрађивање пољопривредног земљишта према агротехничким мерама, а он посебно погађа избегле и прогнане Србе јер ће остати без земље (немају средстава за плаћање казни, а нема услова за одрживи повратак). Ако је пољопривредно земљиште у грађевинском подручју или у подручју предвиђеном документима просторног уређења за изградњу, а не одржава се способним за пољопривредну производњу, новчана казна за физичко лице износи од 300 до 15.000 евра. Ко не плати казну, земља му се одузима.

6. Ако не дођеш за годину дана – плати обнову куће

Уговором о обнови склопљеним између државе и власника кућа, између осталог, пише да се власник куће мора вратити у року од једне године од дана употребне дозволе иако нису створени услови за одрживи повратак. Ако се власник не усели у кућу у прописаном року Државно тужилаштво шаље власнику захтев за мирно решење спора и захтева да у року од три месеца исплати уложена средства у обнову куће (између 20.000 и 40.000 евра) иако држава није обезбедила услове за одрживи повратак. У случају да власник куће није у стању да исплати средства, држава подноси тужбу и продаје кућу.

7. Нема тероризма, нема одштете

Хрватски сабор је 1996. укинуо члан 180 Закона о облигационим односима и онемогућио преко 10.000 грађана српске националности да траже накнаду штете због уништених кућа, привредних објеката, помоћних објеката или аутомобила у терористичким акцијама ван подручја ратних деловања. У тим подручјима срушено је преко 10.000 кућа и привредних објеката у власништву Срба. Оштећени Срби немају право на накнаду штете већ само право на обнову иако је реч о терористичком актима, а не о ратној штети. За уништене викендице, привредне објекте, помоћне објекте и аутомобиле не могу добити ништа.

8. Нема те 90 дана – немаш стан

У подручју ван ратних деловања грађанима српске националности незаконито је одузето око 30.000 станова на којима је постојало станарско право. На подручјима захваћеним ратом одузето је 10.000 станова на којима је постојало станарско право. Хрватски судови су се позвали на Закон о стамбеним односима из бивше СФРЈ у којем пише ако носилац права не борави у стану више од 90 дана, стан ће му бити одузет. Није узета у обзир чињеница да су Срби насилно протерани и да није постојала никаква могућност да се у наведеном року врате. Овакви станови су после тога, на основу Закона о откупу станова, били откупљени од нових носилаца станарских права. Тако су корисници станова добили предност над власницима.

9. Имаш негде имовину, немаш у Хрватској стан

Као замену за повраћај станарског права Хрватска је 2003. године усвојила тзв. програм стамбеног збрињавања као неку врсту социјално-хуманитарног програма који је дискриминаторски за бивше носиоце станарског права српске националности јер не смеју да имају нигде на свету било какву другу имовину, а откупна цена је 50 одсто већа од тржишне цене.

10. Не исплаћују стечене пензије

Од октобра 1991. године око 50.000 Срба корисника хрватских пензија, који су наставили да живе на територијама ван контроле хрватских власти или су избегли у Србију и Црну Гору или на неко друго место, остао је без својих пензија, односно исплата истих им је обустављена једностраним актом хрватског пензионог фонда који је такву одлуку правдао позивањем на прекид платног промета, ратне околности и слично. Овај поступак хрватских власти је у директној супротности са Конвенцијом бр. 48 Међународне организације рада, на чију се примену обавезала и Република Хрватска. Штавише, чланом 5 Закона о мировинском и социјалном осигурању Републике Хрватске, који се примењује од 1. 1. 1999. године, уграђена је одредба о застари потраживања доспелих, а неисплаћених пензија у року од три године, који се рачуна од дана доспелости. Такође, делу избеглих и прогнаних Срба није признат део радног стажа који је стекао до 1991. уз образложење да нису уплаћивани доприноси.

Аутор: Марко Ташковић

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Хрватска: Државни харач и на куће протераних | Јадовно 1941.

Избрисани во вјеки вјеков | Јадовно 1941.

Вечерње новости: Хрватска дугује Србима за изгубљену …