Освећен крст на месту страдања жртава Погрома у Бачкој

У понедељак, 22. децембра 2025. године, на обали Дунава код Гардиноваца, освећен је крст на месту где су, на Божић 1942. године, мученички пострадали житељи Вилова, Гардиноваца и Лока.

Чином освећења крста началствовао је протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, уз саслужење протојереја-ставрофора Радивоја Панића, пароха при Храму Светога Саве у Београду, протојереја-ставрофора Владана Симића, секретара Епархије бачке, протојереја-ставрофора Ивана Вачика, пароха у Гардиновцима, протонамесника Пере Анђелића, архијерејског намесника жабаљског, и презвитера Јована Вачика, пароха у Товаришеву.

После чина освећења, прота Бранко се обратио присутнима и тим поводом изразио благодарност Господу што је на месту страдања светих мученика бачких освећен часни крст.

„Данас смо се сабрали на овом светом месту да се сетимо наших отаца, матера, браће и сестара, који су пострадали само зато што су били православни Срби, и да поставимо ово крсно знамење да буде знак и обележје тога места, да се не заборави, јер ако заборавимо њих, заборавиће нас Бог. Да бисмо имали благослова Божјег и да бисмо остали и опстали, морамо се сећати светих мученика бачких и молитвено им се обраћати. Зато смо овде поставили овај крст да их молимо за њихово молитвено заступништво пред Престолом Божјим. Нека нам Бог и свети мученици бачки свима помогну да будемо оно што Бог од нас очекује, а то је да будемо у вери и да ту нашу веру чувамо и негујемоˮ, истакао је прота Бранко Ћурчин у свом обраћању.

На постољу православног крста пише следеће:

,,На овом месту о Божићу 1942. године убијени су и бачени у Дунав новомученици Бачки из Вилова, Гардиноваца и Лока.”

Извор: Епархија Бачка

---

Погром у Бачкој 1941/42. године

У самом јеку Другог светског рата, у зиму 1942 године, мађарски фашисти извршили су незапамћен злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у јужној Бачкој. Убијања су почела на православни Божић и трајала све до 29. јануара.

После сукоба са партизанима на подручју Новог Сада крајем 1941. и почетком 1942. године, мађарска влада под управом Миклоша Хортхија основала је две војне јединице и послала их против Јевреја и Срба у Бачкој. Почетком јануара 1942. ове снаге су убиле стотине Јевреја у селима у околини Новог Сада. Три дана, од 21. до 23. јануара 1942., док је град био потпуно окружен, одсечен од остатка земље и стављен под полицијски час, мађарски војници су дивљали и чинили бројна зверства. На температурама од 20 ° испод нуле и по јаком снегу, људи су одвођени из куц́а и одвођени у јаме за убијање или на обале Дунава и убијани. Током клања, познатог као „рација“, убијени су Срби и Јевреји, укључујуц́и жене, децу и старце.

Масакр у јужној Бачкој, познат и као Рација у јужној Бачкој, био је покољ који су над цивилним становништвом јужне Бачке, претежно Србима и Јеврејима, извршили припадници Краљевске мађарске војске [п], оружане силе Краљевине Мађарске, за време Другог светског рата током мађарске окупације Краљевине Југославије. У покољу је убијено 3809 цивила, од чега највише у Новом Саду, али и другим градовима јужне Бачке.

Мађарске окупационе власти су почеле са рацијама по градовима и селима јужне Бачке већ 4. јануара 1942, наводно ради сузбијања партизанског отпора, иако историјски записи показују да је мађарска влада покушала да побољша свој геополитички положај у односу на Немачку. Рација је спроведена у насељима Шајкашке — Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у градовима Бечеју, Србобрану и Темерину.

У Новом Саду је 20. јануара уведен полицијски час, а телефонске линије су прекинуте. У наредним данима окупационе власти су хапсиле „сумњиве” особе. Више од 1240 Новосађана је убијено до окончања рације. У самом Новом Саду и ширем региону жртве су углавном били Срби и Јевреји, али је страдало и неколико Рома, Русина, Мађара и Руса. У Новом Саду су жртве приморане да марширају преко залеђеног Дунава, док су мађарски војници артиљеријским гранатирањем са обале разбијали лед, због чега су жртве продале у ледену воду и давиле су у њој. Неку су бацани под лед, што је довело до њиховог дављења или хипотермије, док су други убијани на улици.

Мађарска влада и медији осудили су рацију, позивајући на хитну истрагу. Мађари су 1943. спровели масовно суђење осумњиченим за организовање рације, изричући затворске казне у распону од 10 до 15 година. Осуђеници су побегли у Немачку. Након рата, у Мађарској и Југославији је одржано неколико суђења, која су за исход имала пресуде и погубљења бројних кључних организатора. Последњи судски поступак везан за рацију одржан је 2011, када је Шандор Кепиро ослобођен за убиство преко 30 цивила у Новом Саду.

У јуну 2013, мађарски председник Јанош Адер званично се извинио за ратне злочине које је мађарска војске починила над српским цивилима током рата. Данас у Новом Саду постоји Споменик жртвама рације, где се одржавају и комеморације. Српска православна црква је канонизовала жртве, те су за светитеље проглашени Свети новомученици новосадски.

Најодговорнији ратни злочинци:

Миклош Хорти
(18. јуна 1868. – 9. фебруара 1957.) био је регент фашистичке Мађарске од 1920. до 1944. наследио је Кароли Хусзар и претходио Ференц Сзаласи. Хортхи је био савезник нацистичке Немачке Адолфа Хитлера током Другог светског рата и помагао је у рату на Источном фронту против Совјетског Савеза.

Шандор Кепиро
(18. фебруар 1914. – 3. Септембар 2011) је ратни злочинац, бивши капетан мађарске окупационе жандармерије за вријеме Другог свјетског рата који је осуђен и поново оптужен за учешће у убиствима Срба, Јевреја и Рома током Новосадске рације у јануару 1942. године. Кепиро се налазио на првом месту најтраженијих ратних злочинаца Центра Симон Визентал. Оптужен је да је лично одговоран за смрт најмање 35 људи у Новосадској рацији.

Извор: Вебсајт Новосадска рација – Мара Сињанка / Фејсбук страница УСКОК