Oсуђеници за ратне злочине „откупљују” затворске казне

Од нашег дописника

Сарајево – Законску могућност да казну затвора од годину и мање замене новчаном, у Федерацији  БиХ (ФБиХ) користе и појединци осуђени за ратне злочине, углавном над Србима, што не подржава ни струка, а поготово породице жртава. Уважавајући чињеницу да су сви осуђеници пред законом исти, поједине судије и тужиоци, ипак, мисле да се на тај начин „не постиже сврха кажњавања” и да се на казну за ратни злочин, без обзира на то колико је она мала, не може гледати исто као на казну за брзу вожњу.

„По мени је дегутантно да за ратни злочин неко плати. То је карикатура. Ратни злочин је сам по себи тежак и без обзира која је казна изречена, јер она може бити ниска из хиљаду и једне олакшавајуће околности, ипак је то ратни злочин, а не брза вожња”, каже Бојан Стевић, председник Окружног суда у Требињу.

Балканска истраживачка мрежа БиХ (БИРН) наводи пример петорице осуђених за ратне злочине којима је кантонални суд или Основни суд у Брчком омогућио да  „ниску” затворску казну замене новчаном, и то у појединачним износима од око 18.000 евра. До те суме дошло се проценом да дан затвора „кошта” у просеку 50 евра.

Тројица осуђеника којима су изречене „ниске” казне за злочине почињене у Цазину, Тешњу и Брчком већ су уплатили новац и они су слободни. Један од њих је Амир Ћоралић који, захваљујући парама, неће иза браве провести 11 месеци, колико му је због силовања малолетнице 1993. године на подручју Цазина одредио Кантонални суд у Бихаћу.

Праг затворске ћелије неће прећи ни Атиф Кркалић јер и он је успео „откупити”  казну за нешто више од 18.000 евра, коју му је изрекао Кантонални суд у Зеници „због физичког малтретирања три цивила српске националности 1992. године у Тешњу”.

У његовом захтеву за замену затворске казне новчаном наводи се да је он „породичан човек” који се „покајао и коректно држао током поступка”, те да дело за које га је суд прогласио кривим и осудио „није произвело штетне последице”.

Реџо Делић, шеф Одељења за ратне злочине и привредни криминал у Кантоналном тужилаштву Зеничко-добојског кантона, како саопштава БИРН, сматра да се плаћањем и заменом за казну затвора не може постићи сврха кажњавања.

„Мој лични став је да замена казне затвора за ратни злочин од 100 конвертибилних марака (50 евра) није адекватна. Међутим, ми смо ту доведени пред свршен чин од стране законодавца, где је требало рећи да се за одређена дела не може извршити замена новчане казне”, рекао је он.

За разлику од Федерације БиХ, у којој су забележени „примери” које је истраживао  БИРН, у Републици Српској није било случајева исплате казни за ратне злочине. Осим тога, ова два ентитета немају ни истоветне законе који третирају ту могућност, јер закон који има федерација предвиђа да се казна затвора од годину или мање може заменити новчаном, док је по закону РС горња граница шест месеци.

Председник Окружног суда у Источном Сарајеву Сенаид Ибрахимефендић сматра да могућност замене изречене казне затвора од једне године „има учинка на остварења прихода буџета”, али није баш сигуран да ли „има утицаја и на сврху кажњавања”.

Аутор: Душанка Станишић

Извор: Политика