On je objasnio zašto se mrze Srbi i Hrvati

Hrvatska je tek u 20. veku uspela da formira državu, a preduslov za nju bio je nestanak Srba – to je bio cilj masovnih istrebljenja u petoj i poslednjoj deceniji prošlog veka. Ovaj zaključak se nameće iz opširne analize koju je izradio rektor Bogoslovije Sveti Petar Cetinjski, protojerej stavrofor Gojko Perović, a u svetlu istorijskih činjenica i aktuelnog povampirenja ideologije tzv. oca domovine Ante Starčevića, i, naročito, najvećeg srpskog krvnika – Ante Pavelića.

Perović smatra da koreni mržnje sežu vekovima unazad, kad su Srbi doživeli zenit državnog uspona i političke slobode, izgradili identitet naroda koji stvara sopstveni kulturni i duhovni izraz, a naspram Hrvata koji stolećima žive kao podanici Ugarske. – Istovremeno, i na istom prostoru, zajedno sa Hrvatima žive i Srbi – kaže Perović i dodaje da je politička sudbina Srba zapadno od Drine istovetna onoj hrvatskoj.

Perović smatra da se situacija znatno promenila od sredine 18. veka, velikih seoba Srba i jačanja političkog uticaja na prostorima Habzburškog carstva, gde Srbi dobijaju značajne privilegije od bečkog cara. To je bilo vreme kad je samo na užem prostoru Hrvatske i dalje bilo manje Srba u odnosu na Hrvate, dok ih je na području Slavonije bilo podjednako, a u Krajini su već tada Srbi predstavljali većinu.

– Možemo samo da naslutimo teskobu koju je narastajući, revolucionarni hrvatski nacionalizam osetio, kada je u nacionalnom buđenju u 19. veku, pored sebe zatekao svoga „dvojnika“ koji ga suštinski negira u pretenzijama da ostvari idolopokloničku, antihrišćansku nakanu – stvaranje čiste nacionalne hrvatske države. Naravno, svaki drugi evropski nacionalizam toga vremena nije bio ništa manje bezbožan i ništa manje antihrišćanski. To je prosto bio duh vremena, i manje-više isto se može reći i za srpski nacionalizam, makar za neke njegove političke izraze.

Ono što hrvatski nacionalizam razlikuje od drugih je izraženo antisrpsko, rasističko nastrojenje – smatra Perović.

– Zašto danas, posle toliko vremena, i posle poslednjeg velikog progona Srba 1995, dominantna politika u Hrvatskoj nema druge okvire ni drugačiji put od onog da se narodne vođe slikaju na Pavelićevom grobu, da celi stadion skandira ustaški pozdrav, i da narodne mase lome i progone natpise sa ćiriličnim pismom? Zašto? To je sada druga strana iste priče. Posao o kome je maštao Starčević skoro da je doveden do kraja. Srba nema ni u približnom broju u odnosu na njihovo brojno stanje pre ustaškog pokolja i pre Tuđmanovog razračunavanja sa sopstvenim sugrađanima. Hrvati su ostali sami u svojoj kući. Ostvarila se želja pomračenih umova! I sad treba živeti u toj kući. Kući u kojoj je ubijen brat, iz koje je proteran brat, iz koje je prognana različitost. Ostao je domaćin sam sa svojom savešću. A to stanje je ponovo teskobno i teško – zaključuje protojerej stavrofor Gojko Perović.

Lek za savest

Da bi se hrvatsko društvo oslobodilo toga stanja, da bi se umirila savest u sopstvenoj kući – ponovo su potrebni Srbi, kaže rektor Gojko Perović. – Ali ne Srbi kao objekat mržnje, kao adresa za izliv nove teskobe nego kao neko ko će svojim prisustvom, svojim životom i postojanjem, da izleči smrtnu ranu na oba srca.

Autor: B. Simonović

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Prof. dr Srđa Trifković: Koreni hrvatske mržnje prema Srbima

Vasilije Krestić – Genocidom do Velike Hrvatske | Jadovno …

„Hrvati su bili bolji pre ulaska u EU“ | Jadovno 1941.