КАРЛОВАЦ – Хрватски полицијски специјалац из 1991. Михајло Храстов у сриједу се јавио у Центар за дијагностику затвора у Реметинцу на извршење четверогодишње казне за убојство 13 и рањавање двојице непријатељских војника на Коранском мосту у Карловцу 1991. чиме је окончана његова 25 годишња правна битка.
Одвјетник Крешимир Вилајтовић најавио је молбу за увјетни отпуст из затвора, будући да је Храстов већ одслужио пола, односно 25 и пол мјесеци од четверогодишње казне те је с пуно цинизма, не скривајући огорчење, коментирао осуђујућу пресуду Храстову, посебно наспрам ослобађајуће Војиславу Шешељу.
„Храстов је спријечио да четничке хорде, упућене у Карловац од четничког војводе Шешеља, освајају Хрватску, према томе ако Шешељ није крив Храстов наравно јест, јер их је спријечио у томе. То је логичан закључак. Само поручујем Врховном суду, с пуно цинизма и огорчења, али и с пуно одговорности, да им је пресуда против Михајла Храстова незаконита, чињенично неточна и дубоко неморална“, рекао је Вилајтовић.
Сматра међутим утјешним само то што „ни Хаашки трибунал нити Врховни суд неће писати хрватску повијест, већ су ју исписали драговољци Домовинског рата, хрватски борци и с њима Михајло Храстов“.
Храстов је на одслужење казне требао ићи 7. сијечња, али је због физикалне терапије одслужење било одгођено, јер је затворски сустав суду одговорио да тај вид Храстову потребних терапија у затворској болници не постоји.
Храстов је већ био у затвору по правомоћној пресуди за исто казнено дјело, но ту је правомоћну пресуду из процедуралних разлога Уставни суд 2010. укинуо и предмет вратио на поновно суђење.
У овом случају који траје чак од 1992. Храстов је три пута на Жупанијском суду у Карловцу био ослобођен оптужбе с образложењем да је у разоружане непријатељске војнике пуцао у нужној обрани, но Врховни је суд три пута донио осуђујуће пресуде на осам, седам и четири године затвора.
Према посљедној пресуди Врховног суда из 2015. „нема никакве двојбе да је управо Михајло Храстов на мосту преко ријеке Коране у Карловцу испалио у резервисте већи број хитаца из митраљеза те их тако лишио живота“. У пресуди је кључан и цитат да „према резултатима проведеног доказног поступка, а нарочито материјалним траговима с лица мјеста анализираним од стране балистичког и медицинског вјештака није утврђено да би оптуженик темпоре цриминис одбијао било какав напад на себе или живот и тијело свједока Горана Черкеза„.
Извор: Jutarnji list