Одржан велики школски час о Јасеновцу

Tрагедије у Јасеновцу и Крагујевцу учине да човјек занијеми, али не и да заћути, већ да говори гласније, речено је на затварању изложбе о Јасеновцу у Крагујевцу.

Јединствен сусрет ученика Прве крагујевачке гимназије и преживелих логораша који су као седмогодишњаци били у логору у НДХ за време Другог светског рата догодио се прекјуче у Музеју „21. октобар”. Разговор саговорника које дели седам деценија протекао је у преношењу искустава и порука будућим генерацијама. Тиме је затворена изложба „Јасеновац – право на незаборав” у овом музеју, коју је видело 3.000 посетилаца.

Србољуб Живановић, некада професор на Лондонском универзитету, форензичар и антрополог, говорио је ђацима како је 1964. учествовао у комисији која је ископавала масовне гробнице у Јасеновцу.

– Тамо је убијено више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. То је потврдила Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу са седиштем у Лондону. Комисија је утврдила да је 1.400 католичких свештеникa убијало и силовало жртве. Не зна се колико је још жртва бачено у Саву, у крематоријуме и казане за кување људских тела од којих се правио сапун. Посебно су биле сурове католичке часне сестре, које нису дозвољавале деци да врше нужду после 18 часова. Уколико би се неко дете умокрило у кревет у току ноћи, разбијале су му лобању о зидове на којима се виде остаци мозга и крви – истакао је проф. Живановић, аутор књиге „Јасеновац”.

Дете логораш Јелена Бухач Радојчић испричала је да је њу из логора спасила хероина Диана Будисављевић и додала да је 89 чланова њене породице убијено у логорима НДХ. Гојко Рончевић, који је био у усташком логору за преваспитавање деце, подсетио је да смо дубоко закопану истину о Јасеновцу ексхумирали и ставили на увид српској и светској јавности захваљујући амбасадору др Љиљани Никшић и Министарству спољних послова, које је 2016. оформило експертску групу ГХ-7 „Стоп ревизији” и организовало изложбу о Јасеновцу у Уједињеним нацијама. Указао је и на значај трилогије коју је израелски професор Гидеон Грајф написао о Јасеновцу.

Модератор, редитељ Драгослав Бокан, чији су деда Ђуро Деветак и прадеда Душан Деветак, убијени у Јасеновцу, истакао је да се у Крагујевцу сећамо и злочина страдања невиних гимназијалаца у том граду 1941. године.

– Колико пута само помислимо да, уколико наш живот није блистав, успешан и занимљив, онда и не вреди. А како је било онима који су само желели да живе још један дан, још један сат, да дишу, гледају сунце, да не буду суочени са болом разбијања лобање и пробијања груди. Те жртве још увек на неки необичан начин живе преко нас, преко њих учимо колико је вредан живот, без додатака, без биографије, без си-вија који нама делују важни, а у ствари су сенка у односу на живот сам – рекао је Бокан. Затим је додао:

– Чекић, нож и бајонет били су начин разговора убице и жртава у логорима. Због тога ми овде данас разговарамо са вама да бисте ви преносили причу кроз векове. Народ постоји не само бележењем битака и крунисања владара већ и свог страдања. Још увек постоје живи сведоци Јасеновца и зато су ово ретке прилике. Сва та убијена деца, чија је једина кривица што су били Срби, живеће све док разговарамо о њима. Свако од вас би био убијен да је био у том логору. Култура сећања нас учи незабораву, да оно што је сваке године временски све даље од нас не утиче на то да наше сећање буде слабије, напротив – истакао је Бокан.

И Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине града Крагујевца, рекао је да трагедије у Јасеновцу и Крагујевцу учине да човек занеми, али не и да заћути, већ да говори гласније, а Марија Крнета из Министарства просвете нагласила је важност културе сећања у школама и едуковања наставника на који начин да о томе говоре са ђацима – кроз беседништво на тему Јасеновца, квизове, изложбе.

Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије, указао је на важност тога да деца уче о различитостима.

– Зло може опет да се понови. Зло је кренуло од речи да смо сви другачији. Треба да знате да је врло лако направити разлику међу људима и то онда постаје општеприхваћена норма. Након тога настаје насиље и ове слике које видите на зидовима музеја – рекао је Сабадош.

Ученике је занимало и зашто је за логор изабран баш Јасеновац и сазнали су да је то било место поред железнице путем које су лакше допремани заробљеници.

Драгослав Бокан је закључио:

– Срби морају да нађу свој наратив, а он гласи: Срби су жртва геноцида у 20. веку. Важно је да непрестано подсећамо себе да смо били жртве, без обзира на међусобне разлике. Ако то будемо усвојили, бићемо народ који ће преживети све своје непријатеље.

Гимназијалци иду у Лондон и Јерусалим

На основу успеха у настави историје, два ђака крагујевачке гимназије добила су пут у иностранство 22. априла 2021. Јован Јовановић иде у Лондон, захваљујући Србољубу Живановићу, на комеморацију јасеновачким жртвама. Лука Вуксановић иде у Јерусалим, на колеџ ОНО, захваљујући Гидеону Грајфу, на курс о култури сећања.

Извор: ИН4С