Од Садиловачке цркве до бездане Делић јаме

Ми Јадовничани, у суботу 27. јула 2013, били смо са нашом браћом, потомцима Садиловачких Новомученика. Служен је парастос у цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу на Кордуну, коју су 2009 обновили браћа Гвозденовићи из Новог Сада, потомци жртава. Један од њих, Драган, свједочио је у цркви о злочину који се ту догодио.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула. 2013. године.

Парастос је служио Отац Горан Славнић, парох плашчански уз саслужење Оца Николе Малобабића, пароха кореничког. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 15 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини гријех ових невино пострадалих људи је био то што су били Срби православци. У овом стравичном злочину у току Другог свјетског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Данас у Садиловцу  који је комплетно спаљен 04.08.1995. нема Срба.

Након парастоса, кренули смо да нађемо Делић јаму. Водио нас је Бранко Ц. коме су отац, два брата, дјед и бака бачени у ту јаму. Иако ту није био од 80-тих година, иако су стазе зарасле, нашао је Бранко пут до јаме. Ни ознаке да је терен миниран, нису га спријечиле да приђе споменику. Са нама су била и два свештеника, Отац Никола Малобабић и Отац Горан Славнић. Служен је парастос. Каже Бранко да је ово први пут након 72 године да је над јамом служен парастос. Снимили смо Бранкову изјаву, ту изнад јаме.

У Делић јами у Заваљу, код села Скочаја, између Бихаћа и Небљуса (на старом путу), убијено је и бачено 27. и 28. јула 1941., 862 српска цивила из сусједних српских села Босне и Лике, од којих из Бранковог села Мељиновца 82, Личког Петровог Села 20. Побјегло је из јаме недокланих шесторица Срба, мушкараца. Јама, из које жртве нису ексхумиране, забетонирана је а споменик девастиран.