Милан К., син Јулке Костањчек, једне од идентификованих жртава рата деведестих година прошлог века у Хрватској: Остао сам је жељан читавог живота
Нема ни косе, ни зуба, само једна чељуст. А сећам се, имала је седу косу када ју је прогутала „Олуја“, у њеној 80. години. Преживела је страхоте Јасеновца и Други светски рат, али овај последњи деведесетих није успела. Остао сам је жељан читавог живота.
Овако, у исповести за „Новости“, тешка срца говори син трагично настрадале Јулке Костањчек (1914) Милан К. после идентификације њених остатака у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу.
Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, у овој установи, осим ове несрећне жене идентификовани су посмртни остаци још 17 Срба. Они су страдали у периоду од 1991. године до 1995. на територији Хрватске и бивше Републике Српске Крајине. Пронађени су у масовним, заједничким и појединачним гробницама у протеклих 16 година.
Број жртава пронађених и идентификованих од стране других установа на поменутим подручјима је много већи. Ексхумирано је 1.396 лешева српских жртава, од чега је до сада идентификовано 1.003.
Унесрећене српске породице и даље трагају за несталима. На „Веритасовом“ списку као нестале воде се 1.843 особе. Међу њима је 1.303 цивила, од чега 506 жена.
УДАВАЛА СЕ ТРИ ПУТА
Према речима Јулкиног сина Милана, мајка му се удавала три пута. Први муж јој је погинуо `44. Касније се удала за Милановог оца, а потом и трећи пут за човека који се презивао Костањчек. – Мене је родила 1946. Она је била јака жена, али рат на простору бивше Југославије је ломио све – каже Милан.
Надајући се и овај пут да је ископан неко од њихових најмилијих, да коначно оду на гроб да се моле за његов мир, напунили су у протекли петак поменути Завод за судску медицину. Било их је, како каже Милан, педесетак. Никада, додаје, неће заборавити мучну сцену када је отишао тамо због идентификације.
– Ушао сам у ходник, у њему столица а поред две витрине пуне лобања и костију – спорије говори Милан. – Пришла ми је једна докторка и рекла да се мој ДНК 98 одсто поклапа са пронађеним остацима и да је реч о старијој жени. Знао сам да је она. Моја мајка.
Неутешни син каже да је њена судбина била веома тешка. Мир није осетила. Само немаштину, злобу и страхоте рата. Мајчиног лика готово се и не сећа, није је малтене ни виђао. Сећа је се по писмима. То му је остало од ње.
– Дописивали смо се преко Црвеног крста, Унпрофора, више не знам ни сам – каже Милан. – Али у њима смо писали само о основним стварима, није било места да се дотичемо старих рана и распредамо о прошлости.
Он живи у Сиску, у Хрватској. Моли да му не помињемо презиме јер има кћерку која живи у Загребу, па не би да она доживљава неке непријатности због његове исповести.
Трпео је, каже, свашта цео живот, успео је да доживи са супругом пензију, па нема више снаге да се бори и трпи.
ЈЕДИНА У СЕЛУ
ПРЕМА подацима „Веритаса“, Јулка Костањчек (1914) је била једина у селу Дрљаче код Сиска када су упали хрватски војници почетком августа 1995. године и убили је. Они су злочин починили у акцији под кодним називом „Олуја“ коју су извели у поменутом периоду на заштићено подручје УН сектор „Север“ и „Југ“.
Аутор: Ј.НОВАКОВИЋ
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести: