Od Hitlerovih koljača do genocide survivora

Istraživač Ksavijer Bugarel (Xavier Bougarel) specijalista za islam na Balkanu, navodi brojku od koje se ledi krv u žilama – dok je Francuska za vreme Drugog svetskog rata dala između 8.500 i 9.000 esesovaca (ne računajući nasilno regrutovane u Alzasu i Mozelu) u Bosni je bilo između 20.000 i 30.000 muslimana koji su pristupili „Handžar“ SS diviziji.

Stvar je u tome što u to vreme Bosna nije imala više od milion i po muslimana. U intervjuu koji je dao za “Courrier des Balkans” Ksavijer Bugarel, autor knjige „Handžar divizija SS vafen Bosne 1943-1945, objašnjava kako sećanje na ovu nemačku diviziju koju su kao topovsko meso sačinjavali muslimani Bosne i Hercegovine nastavlja čak i danas da truje odnose između Bošnjaka i Srba.

U glavnom gradu Srbije, Beogradu kao i u Banja Luci, glavnom gradu Republike Srpske, narod još uvek ne oprašta Zapadu to što ga je označio kao negativce, agresore, kriminalce, za vreme rata u Bosni, dok su muslimani prošli kao nevine žrtve. Ne radi se o tome da se umanje zločini počinjeni prema muslimanima (procenjuje se da ih je stradalo oko 60.000) već da se isprave neke uporno ponavljane neistine. Počevši od preidilične slike o Aliji Izetbegoviću, predsedniku Bosne i Hercegovine u periodu od 1990. do 1996. (umro 2003. godine) a koji je na Zapadu predstavljan kao mislilac, filozof i iznad svega kao umereni musliman.

Aprila 1943. godine, veliki jerusalimski muftija Amin al-Huseini, stao je uz Hitlerovu stranu pozivajući ga na istrebljenje Jevreja (Bliskog istoka). Nakon posete Zagrebu i Banja Luci boravio je u Sarajevu. Tokom ove posete koju su organizovali SS zvaničnici primio je „predstavnike glavnih muslimanskih organizacija Bosne i Hercegovine, Sandžaka, pa čak i Albanije“, piše Ksavijer Bugarel. Alija Izetbegović deo je delegacije „Mladih muslimana“ koju je primio muftija Amin al-Huseini. Izvesni članovi ove organizacije regrutovani su u „Handžar“ diviziju, a među njima su i trojica imama.

Cilj posete Amina al Huseinija? Zadobiti musliimane da podrže nacističku Nemačku. To što je Hajnrih Himler od 1943. godine odlučio da ukine rasni kriterijum za prijem u SS trupe je zbog toga što je, od poraza u Rusiji, Treći Rajh počeo ozbiljno da oskudeva u ljudstvu. U oktobru 2003. godine “New York Times” je bez ikakvih dvosmislenosti tvrdio da je bivši predsednik Bosne „podržavao Handžar diviziju“. Ksavijer Bugarel, obazriviji po tom pitanju, podseća da je 1943. godine Alija Izetbegović imao tek 18 godina. Teško je zamisliti da je u tom dobu imao neku stvarnu odgovornost u procesu regrutovanja muslimana. Ako ga je komunistički režim 1946. godine osudio na tri godine zatvora, to nije bilo zbog kolaboracije s neprijateljem, već zbog „aktivnog islamizma“. Ipak, ostaje pitanje – odbacuje li Izetbegović ovu SS diviziju zbog nacionalsocijalizma ili zbog toga što je nedovoljno islamska?

Alija Izetbegović protiv hrišćanstva

Istorija je pre svega zapamtila zverstva hrvatskog fašističkog režima, saveznika nacističke Nemačke za vreme Drugog svetskog rata. Zaboravila je zločine bosanskih muslimana nad Srbima koji su pružali otpor okupaciji. Izvesni muslimani su učestvovali i u istrebljenju mađarskih Jevreja krajem 1944. godine, navodi autor.

Zapad nije pokazao ni malo interesovanja za aktivizam Alije Izetbegovića, zatvaranog u više navrata u vreme Tita zbog „islamističke propagande“. Njegovo delo „Islamski manifest“ prevedeno je na francuski tek nekoliko godina nakon završetka rata na Balkanu. Zbog nje je osuđen na 14 godina zatvora 1983. godine. Odležao je samo šest.

Bivši bosanski predsednik nije bio bog zna kako umeren u svojim nastupima. Nije li upravo on napisao da „bilo ko ko napusti islam može računati samo na progonstvo“? Alija Izetbegović koji je tokom rata predstavljan kao demokrata nije krio svoje divljenje za Pakistan tu „jedinu islamsku republiku koja ne krije svoj islamizam“. Prema Izetbegoviću „priznati Alahovu apsolutnu moć znači potpuno i konačno odbacivanje svakog drugog izvora apsolutne moći“. On podvlači da je Alah „jedini pravi bog, jedini pravi tvorac, jedino biće dostojno da mu se čovek podčini.“ Jedno viđenje u najmanju ruku netolerantno u odnosu na druge zajednice koje žive u Bosni – pravoslavce, katolike, Jevreje. Bivši bosanski predsednik čak i ne krije svoje nipodoštavanje hrišćanstva govoreći o „delimično falsifikovanom božanskom otkrovenju“.  Što se tiče „palestinskih“ Jevreja, za njih predviđa akciju u kojoj bi bilo „okrutnosti i divljaštva koliko i improvizacije i avanture“.

S francuskog posrbio Aleksandar Lambros

Članak na francuskom https://www.lepoint.fr/culture/balkans-serbes-et-bosniaques-n-oublient-pas-les-musulmans-ss-02-09-2020-2390164_3.php