Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Обраћање предсједника УГ Јадовно 1941. у Грубишном Пољу, 28. септембра 2012.

Датум објаве: понедељак, 1 октобра, 2012
Објављено у Грубишно Поље
Величина слова: A- A+

komemorativni-skup-z-s33.jpgДаме и господо добар Вам дан, браћо и сестре помаже Бог.

Поздрављам Вас у име завичаjног удружења Билогора из Београда, инициjатора и суорганизатора данашњег сабрања и удружења Јадовно 1941. из Бањалуке.

Желим се захвалити СНВ-у на подршци и помоћи у организациjи овог комеморативног скупа и молитвеног сjећања, као и свим оним институциjама и поjединцима коjи су нам на било коjи начин помогли.

Ово мjесто на коме смо се сакупили, мjесто некадашње жељезничке станице, нисмо случаjно одабрали.

Са овог мjеста, 1941 и 42 године, у многим композициjама сточних вагона, одвежени су наши дjедови и баке, браћа, сестре, чланови наших породица и већина од њих се никада ниjе вратила.

Над нашим рођацима са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српскога рода и православне вjере, у озакоњеном злочину Независне државе Хрватске, почињен jе страховит и здравом уму тешко поjмљив злочин.

Управо на овом простору, наjзападниjем етничком простору српског становништва, НДХ jе извршила своjе прве масовне злочине: краjем априла 1941. прво масовно логорисање становништва из Грубишног Поља и покољ у Гудовцу код Бjеловара.

Дакле, већ непосредно након проглашења НДХ, на инициjативу овдашњег жупника Петра Сивjановића, а према упутама адвоката – логорника Др Луjе Стахуљака, на инсинуациjу да Срби котара Грубишно Поље припремаjу ђурђевдански устанак, из Загреба су 26. априла увече на ову станицу стигли усташе емигранти Ивица Шарић, шеф загребачке полициjе и Дидо Кватерник са одредом полициjе од 120 људи.

Исте ноћи почело се са хапшењима. Из своjих кућа, одведено jе 504 Србина, коjи су сутрадан марвеним вагонима одвежени у загребачки збор а одатле у копривнички логор Даница, чиjи су били први заточеници. Краjем jуна, транспортовани су у Госпић а затим већина њих у логор Слана на острву Пагу. Свугдjе су тешко малтретирани, вриjеђани и мучени. Према исказима свjедока, половином jула мjесеца 1941. године, укрцани су на бродове за приjевоз пиjеска, дио њих побиjен у водама Пашких врата а већина превежена на обалу и побиjена у jамама Велебитског подгорjа, jами Јамини, jами Јасеновац и jами Крижац.

Тиjела ових 487 Јадовничких новомученика и данас леже у крашким jамама Велебита, каменоj пустињи пашке увале Слана и плавоj гробници Пашких врата.

Већ у августу 1941. године усташе подузимаjу и другу масовну мjеру ликвидациjе Срба – њихово исељавање у Србиjу. Тада jе исељено 600 богатиjих породица (око 2.500 људи). Том су приликом, у ноћи 4/5. август 1941. године, усташе масакрирале и из чиста мира убиле пет Срба.

Нешто касниjе отjеране су и у Јасеновцу побиjене све породице Жидова.

Средином jула 1942. на бjеловарски округ jе допремљено и у села размjештено око 16.500 особа са Козаре. Већина тих особа касниjе jе на превару позивана да се врати у своj краj, а, умjесто тога, депортирана jе у Јасеновац и тамо погубљена. Велики броj их jе, заjедно са домаћим Србима, нашао смрт по билогорским ливадама и на кућним праговима.

Краjем септембра 1942. креће неприjатељска офанзива на Билогори, са око 5.000 усташа, домобрана и Ниjемаца.

Неприjатељ jе тада у логоре – jасеновачки и сисачки – отjерао око 3.000 становника, махом жена, стараца и дjеце, од коjих се врло мало вратило.

Усташе су у то вриjеме у селима поубиjале готово све оне коjе су у њима нашли. Побили су око 500 особа и побацали их у заjедничке гробнице. У Грубишном Пољу убили су 69, у Малом Грђевцу 62, у Сибенику 87, у В. Ператовици 67, у Тополовици 66, у Гакову 48, М. Ператовици 37, Брзаjи 32, В. Дапчевици 31, М. Дапчевици 32 и Лончарици 15 људи. Заправо, нема села у коме ниjе било жртава.

Срби Билогоре, иако више него преполовљени ликвидациjом 487 мушкараца у Јадовну, исељавањем 2.500 особа у Србиjу, те тjерањем у усташке логоре 3.000 људи и убоjством око 600 особа у jесен 1942. године, нису се поколебали и краjем 1942. године готово сви су били у устанку у коме су остали до краjа рата.

Према подацима Музеjа жртава геноцида из Београда, међу жртвама рата 1941-1945 године са општине Грубишно Поље, 86,7% или 2694 су српске жртве. Међу њима jе и 318 дjеце од коjе преко 60% предшколског узраста. Ово нису ни приближно коначне броjке, већ до сада достигнути ниво поименичне идентификациjе. 

Годинама након рата, чланови породица jадовничких жртава, одвежених са овога мjеста, одвођени су до само jедне крашке jаме на Велебиту, Шаранове jаме гдjе им jе говорено – лагано да jе то Јадовно и да у тоj jами леже тиjела жртава. Уз саму jаму подигнута jе и мала Спомен-плоча. Тек краjем осамдесетих година, сазнали су за комплекс концентрационих логора Госпић – Јадовно – Паг коjи поред неколико сабирних и ликвидационих логора, чини и 32 до сада регистроване  крашке jаме.

Од 2010. године удружење Јадовно 1941. из Бањалуке, чува успомену на jадовничке жртве, бави се активно мемориjализациjом њихова страдања и практикуjе културу сjећања.

Установили смо 24. jун као Дан сjећања на Јадовно, на Велебиту обновили Спомен плочу побиjеним Грубишнопољцима а прошле године уз немjерљиву помоћ СНВ-а обновили и централно спомен обиљежjе.

Хрватски предсjедник jе на Јадовну 2010. године обећао да ће бити обновљена сва спомен обиљежjа цивилним жртвама и жртвама антифашистичке борбе, коjа су уништена у протеклом рату.

Свjедоци смо, да ово jавно, предсjедничко обећање, не важи за Грубишно Поље.

Подсjетићу вас, да су девастирани споменици на Трандлеровоj дjетелини и у Кишовом jарку. Централни споменик испред општине jе уклоњен а она мала Спомен – плоча коjа jе стаjала на овом зиду испред нас, разбиjена jе. Нестао jе из градског парка и камен темељац споменика Јадовничким жртвама, коjи jе тамо требао бити подигнут.

Уништавање спомен обиљежjа недужним жртвама усташког терора, равно jе чину њиховог поновног убиства.

Одбиjање инициjативе потомака жртава да се њиховим средствима барем обнови Спомен – плоча посвећена сjећању на убиство 487 недужних грубишнопољаца, представља нељудски, антицивилизациjски чин али и чин континуитета злочина.

Овакво поступање институциjа, дубоко вриjеђа потомке жртава, коjи као што знате, у наjвећем броjу, не своjом вољом, живе у иностранству.

Али, гдjе год да живjели, легитимно право нас потомака jе да чувамо од заборава успомену на страдање наших чланова породица и инзистирамо на обнови и очувању споменичке баштине.

Надамо се да ће у разумном времену, ова неправда бити исправљена и да ће градска управа, уколико се не обезбиjеди сагласност власника ове зграде, предложити друго, примjерено мjесто за постављање овог мемориjала.

 

Везане виjести:

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

Погледаjте фото галериjу: Грубишно Поље: 28. септембар 2012. парастос и комеморациjа побиjеним и изгинулим Србима у другом свjетском рату

ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОБИЈЕНИМ СРБИМА ИЗ ГРУБИШНА ПОЉА

Grubišno Polje 27.4.1991. Komemoracija povodom 50. godišnjice obilježavanja ustaških žrtava od 26/27. aprila 1941.

Grubišno Polje 27. april 2006., Obilježavanje 65 godišnjice likvidacije 487 Grubišnopoljskih Srba

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ – ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 – Јован Мирковић

Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991.

Obilježavanje godišnjica

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top