У храму Светог Георгиjа у Грубишном Пољу, у Хрватскоj, данас jе служен парастос за 2.694 православних Срба са тог подручjа, побиjених и изгинулих током Другог свjетског рата.
Након парастоса одржан jе комеморативни скуп на бившоj жељезничкоj станици у Грубишном Пољу, одакле су усташе сточним вагонима отпремиле 504 ухапшена Србина пут Загреба, Копривнице и Госпића. Њих 487 jе побиjено на подручjу комплекса усташких логора Госпић – Јадовно – Паг.
Учесници комеморативног скупа обишли су и стратишта на Трандлеровоj дjетелини и у Кишовом jарку.
„Над нашим рођацима са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вjере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске, почињен jе страховит и здравом уму тешко поjмљив злочин“, рекао jе у свом обраћању предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић.
Срби Билогоре, како jе нагласио, чиjи jе броj више него преполовљен ликвидациjом 487 мушкараца у Јадовну, исељавањем 2.500 особа у Србиjу, те тjерањем у усташке логоре 3.000 људи и убиством око 600 Срба у jесен 1942. године, нису се поколебали и краjем 1942. године готово сви су учествовали у антифашистичком устанку.
Према подацима Музеjа жртава геноцида из Београда, међу жртвама рата од 1941. до 1945. године из општине Грубишно Поље, 86,7 одсто или 2.694 су српске националности. Међу њима jе и 318 дjеце од коjе више од 60 одсто предшколског узраста.
„Ово нису ни приближно коначне броjке, већ до сада достигнути ниво поименичне идентификациjе“, рекао jе Басташић.
Он jе подсjетио да jе данашњи комеморативни скуп одржан на 70. годишњицу масакра коjи су хрватске усташе извршиле над више од 70 невиних српских цивила са подручjа Грубишног Поља и српских маjки и дjеце депортованих ту са Козаре.
„Након 70 година не заборављамо оне чиjи су животи прекинути незамисливо насилно на пољима и њивама, у родним кућама и двориштима…И то само зато што су припадали српском народу и православноj вjери. Били су ван закона Независне Државе Хрватске, гоњени, уништавани, доведени до руба очаjа и патње. Умирали су и гледали своjе ближње како умиру“, рекла jе руководилац Одjељења за културу Српског народног виjећа /СНВ/ из Загреба Анета Лалић.
Она jе истакла да jе тиме данас, у наше вриjеме, страшниjа тишина и одсуство знакова коjи говоре и упућуjу на њихову страшну патњу.
„Тиме jе страшниjа чињеница да ми jош увиjек немамо дозволу да на ово мjесто вратимо обновљену спомен-плочу коjа jе ту стаjала све до несретних 90-тих година jош несретниjег 20. виjека“, рекла jе Лалићева.
О стахотама кроз коjе jе прошао српски народ Грубишног Поља говорио jе Милан Басташић, коjи jе преживио све ужасе током заточеништва у усташком логору Јасеновац, а чиjи су отац и брат убиjени у Јадовну 1941. године
Наjвећи броj побиjених Грубишнопољаца су цивилне жртве од коjих jе већина завршила животе у логорским комплексима Јасеновац и Госпић-Јадово-Паг, ликвидационим центрима злочиначке НДХ.
Организатори скупа и парастоса су Завичаjно удружење „Билогора“ из Београда, Виjеће српске националне мањине Бjеловарско-билогорске жупаниjе и Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.
Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић недавно jе упутио отворено писмо наjвишим хрватским званичницима у коме захтиjева да буде обновљена уништена Спомен-плоча на згради некадашње жељезничке станице у Грубишном Пољу посвећена страдању 487 Срба из тог краjа побиjених у усташким логорима.
Везане виjести:
Обраћање предсjедника УГ Јадовно 1941. у Грубишном Пољу, 28. септембра 2012.
Обраћање Анете Лалић из СНВ-а у Грубишном Пољу 28. септембра 2012.
ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОБИЈЕНИМ СРБИМА ИЗ ГРУБИШНА ПОЉА
Komemoracija i parastos za ustaške žrtve u Grubišnom Polju
Grubišno Polje 27. april 2006., Obilježavanje 65 godišnjice likvidacije 487 Grubišnopoljskih Srba
ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ – ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 – Јован Мирковић
Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991.