Обнова споменика Јеврејима – српским војницима

Једно од највећих обележја посвећених Јеврејима у Србији, Споменик изгинулим војницима у балканским и Првом светком рату биће обновљен до 2. октобра, када се навршава 90 година од његовог откривања

До пре неку годину оронула, потамнела и оштећена споменичка целина на самом улазу у Сефардско јеврејско гробље у Београду, заблистаће захваљујући Министарству културе и информисања, које је до сада за ту намену издвојило четири милиона динара. Једно од највећих обележја посвећених Јеврејима у Србији, Споменик изгинулим војницима у балканским и Првом светком рату биће обновљен до 2. октобра, када се навршава 90 година од његовог откривања.

Како објашњава Давор Салом, члан комисије Савеза јеврејских општина Србије за обнову споменика, ово обележје Србима Мојсијеве вере симболизује јединство два народа, а подигнуто је у част 132 пала Јеврејина у ратовима од 1912. до 1918. године.

– Подизањем тог обележја истакнут је допринос Јевреја у очувању државе у којој су живели. Обележје је непуну деценију после Великог рата подигла Јеврејска општина Београд, од новца који су прикупили рођаци и пријатељи погинулих – наглашава Салом.

На конкурс Министарства културе за финансирање пројеката културног наслеђа у 2014. години Савез јеврејских општина Србије упутио је захтев за преуређење споменичке целине површине од око стотину квадратних метара. Реконструкција је одобрена и почела је 2015. године, а спроводи се под назором Завода за заштиту споменика културе града Београда. У име Савеза јеврејских општина надзор је радио инжењер Јаша Прегер, а на челу комисије за обнову био је др Рубен Фукс, председник савеза.

Већи део посла обављен је у првој фази обнове. Сви камени и ливени елементи су очишћени, рестауирани и заштићени одговарајућим премазима.

„Пажљиво су демонтирани, обновљени и поново монтирани сви елементи споменика, надгробне плоче, постаменти, лучне клупе, ојачани су армиранобетонски темељи и плоче, урађена хидроизолација. Између осталог, постављена су два рефлектора декоративног осветљења. Поново су исписана имена 25 палих војника које су ту сахрањени, као и натпис на главном стубу”, наводе из Завода за заштиту споменика.

Мирослав Гринвалд, председник комисије која се у оквиру јеврејске заједнице брине о гробљу, очувању традиције и загробних обичаја, истиче да је новац који је издвојило Министарство културе покрио прву фазу обнове, а да су недавно поново конкурисали за средства која су неопходна да се преуређење приведе крају.

– Остало је да се на спомен-плочи изнад гробница поново испишу посвета и избледела имена преосталих 107 војника Јевреја, који нису ту сахрањени. Према плану, обнова би требало да буде окончана до почетка октобра, када се навршава девет деценија од освећења споменика – истиче Гринвалд.

Монумент на Јеврејском гробљу дело је архитекте Самуела Сумбула, а израђен је у радионици каменоресца Јосифа Дајча. Обојица су били истакнути припадници јеврејске заједнице и имена су им исписана на каменим стубовима ограде обележја.

Споменик је карактеристичан јер представља комбинацију српских и јеврејских симбола. У средишту полукружног платоа је обелиск висок осам метара, са четири стуба. На пирамидалном врху налази се двоглави орао, а испод њега српски грб са четири оцила. Једна орлова глава гледа у небо, односно у слободу, док је друга погнута ка земљи и симболично тугује са народом. На дну је мотив српске шајкаче, сабље и пушке, а испод је Давидова звезда. На ивицама платоа су такође карактеристични симболи јудаизма, бели лавови, иза којих су гробови погинулих. Задњи део споменика затворен је са трапезоидним каменим масивом, који се састоји од пет плоча са две пламене светиљке, јеврејског симбола непрекидног помена умрлима. На средишним плочама је исклесана посвета погинулима, а на две бочне уклесана су имена погинулих ратника.

Историја уклесана у надгробне споменике

На Сефардском јеврејском гробљу, површине 12.748 метара квадратних, налази се 4.000 надгробних споменика.

Међу најзначајнијим обележјима су споменик посвећен јеврејским жртвама фашизма, на крају главне алеје. Откривен је 1952. године, а аутор, архитекта Богдан Богдановић, награђен је Октобарском наградом града Београда. У групу комеморативних обележја спада и Споменик аустријским Јеврејима, убијеним 1941. године у Засавици код Шапца. Њега је, према пројекту архитекте Андрије Мешулама, подигла Јеврејска општина у Бечу, после преноса посмртних остатака 800 жртава, обављеног 1959. године.

Аутор: Д. Ј. С.

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Хрватска штампа о Србима и Србији почетком Првог свјетског рата

Скромни споменици славним ратницима

Сећање на хероје