Обиљежено 140 година Српског устанка против Турака

У Београду је одржан скуп поводом 140 година од Српског устанка на сјеверу Босне од 1875. до 1878. године за ослобођење од Османског царства, који, иако је доживио историјски неуспјех, има велики значај за Србе, јер је окончао вишевјековну османску владавину.

Скуп у Дому омладине одржан је у организацији Удружења Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ, које истиче да се не смије дозволити да ово велико дјело наших предака падне у заборав.

Присутнима су се обратили предсједник Удружења Срба из општина Босанске Крајнине у Федерацији БиХ у Београду Драган Дивјак, историчар Ненад Урић, предсједник београдског Удружења ратних добровољаца од 1912. до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца Видоје Голубовић и потпредсједник удружења Урош Вукобрат.

Дивјак је рекао да је некада на том простору, у општинама Купрес, Гламоч, Грахово, Дрвар, Петровац, Кључ, Сански Мост, Крупа, Бихаћ, које сада припадају ФБиХ, живјело више од 200.000 Срба, а данас их има око 40.000 до 50.000 и врло тешко живе.

Он је навео да је главни проблем Срба који данас живе у тим општинама безбједност, имовина, те учење свог језика и традиције.

Урић је рекао да је српски народ у вријеме устанка био већински и да је, према статистичким подацима, чинио 40 до 50 одсто становништва.

Он је навео да је тим устанком, који је услиједио послије Првог и Другог српског устанка, било покушано да се српска држава доведе у реалне границе, али није се успјело због великих сила, посебно Аустроугарске, која је тежила да се прошири на БиХ, коју је тадашња Русија морала препустити аустроугарској окупацији.

Урић је навео да сада постоје тенденције да се створи јединствена БиХ и поништи воља народа, који је био већински на том простору од досељења Словена на Балкану и да је проблем што сада Срби више нису убједљива већина на том простору, али да се нада да се аутономија Срба у БиХ неће доводити у питање.

Вукобрат је рекао да је досељавање Срба у Босанску Крајину почело још у петом вијеку и да је то била тромеђа из које је кренуо устанак, те оцијенио да би Срби у садашњим општинама које су на том подручју у оквиру ФБиХ требало да се изборе барем за културну аутономију.

Голубовић је рекао да је овај устанак мало познат у јавности, али да је имао велики значај за Европу, с обзиром да се о њему расправљало и на Берлинском конгресу.

Он је додао да је остало нејасно да ли је овај устанак на сјеверу Босне и онај у Херцеговини, познат као „Невесињска пушка“, настао спонтано или као резултат везе српског народа да се ослободи османске власти.

На скупу је приказан и инсерт култне документарне серије „Караван“ аутора Милана Ковачевића, под називом „Тромеђа“.

Устанак је започео у августу 1875. године, а у марту 1876. устаници Голуба Бабића ослобађају Унац /данас Дрвар/, а до краја године и све српске општине у Крајини, које се данас налазе у Федерацији БиХ.

„Велика источна криза“, како се читав овај покрет у историографији често назива, окончана је договором великих сила на Берлинском конгресу 1878. године, којим је БиХ дошла под аустроугарску окупацију.

Нови окупатор гуши приче о устанку и његовом значају и у то вријеме скоро се нигдје јавно не говори и не пише о томе.

Тек након 50 година, у Краљевини Југославији, започиње обиљежавање ових значајних догађаја.

И послије Другог свјетског рата због идеје о братству и јединнству мало се говори о значају Српског устанка у Босни 1875–1878. године.

Скуп је одржан уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Извор: