arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта

У оквиру Спомен-комплекса „Сремски фронт“ у Адашевцима, код Шида, данас су обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта, чиме је означен крај Другог свјетског рата на територији Србије.

Обележена годишњица пробоја Сремског фронта
Обележена годишњица пробоја Сремског
фронта Фото: РТС

Државну церемонија предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић, који је нагласио значај његовања тековина борбе за слободу.

Он је истакао да је Србија одувек била на страни оних који су се борили за слободу, па тако и у Другом свјетском рату борећи се против идеологије нацизма и фашизма, саопштено је из Владе Србије.

Станковић је, подсјетивши на велики број страдалих у борби против фашизма, нагласио да је Србија, захваљујући њиховим жртвама, остала слободна и поносна.

„Морамо следити пут наших предака тако што ћемо у миру сачувати нашу независност, јачајући економију, Војску и културу“, рекао је Станковић.

Станковић је додао да смо управо то дужни свим прецима који су животе дали за слободу.

Церемонији су, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовали преживјели учесници ове битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту.

Почаст страдалима одали су и представници општине Шид, удружења за његовање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.

Борбе на Сремском фронту вођење су 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, а процјењује се да је на обје стране учествовало 250.000 војника.

На страни Њемачке ратовале су јединице Независне Државне Хрватске /НДХ/, док су на страни Народноослободилачке војске Југославије учествовале трупе Црвене армије, бугарске Народне армије и италијанске бригаде „Италија“.

Борбе на Сремском фронту биле су запамћене као веома тешке и крваве, уз обострано велике губитке, а често су вођене у веома неповољним временским условима.

Према процјенама историчара, на југословенској страни погинуло је 13.500 војника, као и 1.100 црвеноармејаца, 630 Бугара и 163 Италијана, док је на противничкој страни погинуло 30.000 војника.

Пробој Сремског фронта означио је и крај Другог свјетског рата на територији Србије, мада су борбе у остатку Југославије настављене до половине маја.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Истина о Сремском фронту | Јадовно 1941.

Сремски фронт: Ратна победа или непотребна кланица када је …

Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год. | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​