На православном гробљу у Приједору данас је служен помен поводом 12 година од када је своју велику битку за живот изгубила Слађана Кобас и постала „тринаеста бањалучка звјездица“.На помену је био отац Стојан, брат Мирослав, снаха Кармела и један комшија.
„Ево видите како живим, не могу да стојим, не држе ноге и леђа терет моје 62 године. Савладала ме је болест одмах послије њене смрти и под сталном сам терапијом“, прича своју тужну причу отац поред гроба своје кћерке Слађане.
Каже да сјећања не блиједе, да му је њена борба за живот тада давала снагу и враћала вјеру у живот и људе и додаје да је разочаран што друштво не поклања већу пажњу овом догађају.
„Није битно то што ја живим од скромне инвалидске пензије, али неко као да се стиди тог броја 13 и тога да је и она изгубила битку за живот и да има права да бар сјећање живи даље од овог мјеста њене вјечне куће“, рекао је Стојан Кобас.
Он додаје да су му и син и снаха са којима живи без посла и да би волио да је све било другачије.
„Да је Слађа поживјела била би то велика побједа и ништа друго не би било важније од тога. Овако док живимо живјеће и сјећање на њу, а послије шта буде“, додао је он.
Слађана Кобас је била једина преживјела беба из бањалучког породилишта ратне 1992. године, у вријеме када је због затвореног коридора и немогућности да се допреми кисеоник за инкубаторе умрло дванаест тек рођених беба.
Током свог кратког живота била је живи свједок једне од највећих трагедија на самом почетку грађанског рата у БиХ.
Слађана Кобас је умрла након 13 и по година живота, а њено храбро срце је изгубило битку за живот коју је „тринаеста звјездица“ водила читавог свог кратког живота који је од почетка био немилосрдан према њој.
Преживјела је укупно 12 разних операција јер је прво лијечила очи, а потом јој је дијагностификован рак костију. Лијечила се по клиникама у Републици Српској, Србији, Русији и Америци, а средства за лијечење даривале су бројне институције, предузећа и појединци из земље и иностранства.
На помену редовно буде и Нада Праштало, њена учитељица из Основне школе „Доситеј Обрадовић“, која се данас није појавила на гробљу, али Слађанина породица је увјерена да ће сигурно доћи на гроб 9. фебруара, на дан њене смрти, јер је она не заборавља.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Потресна исповест оца 13. бебе: Моја Слађа, мој анђео …
Највећа херојска епопеја српске војске 90-тих: Битка за бебе или …