Obeležena godišnjica Cerske bitke

Polaganjem venaca na spomenik srpskim junacima i odavanjem državnih i vojnih počasti u Tekerišu kod Loznice, obeležena 98. godišnjica Cerske bitke.

U okviru spomen-kompleksa u Tekerišu kod Loznice održana je centralna manifestacija povodom 98. godišnjice Cerske bitke, koja predstavlja prvu pobedu Srbije u Prvom svetskom ratu.

Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva rada i socijalne politike, Generalštaba Vojske Srbije, ambasada Češke i Slovačke, gradova Loznice i Šapca, kao i nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Izaslanik Vlade Srbije i državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Dragi Vidojević rekao je da se Srbija vekovima borila za svoje dostojanstvo, svoje granice i suverenost i da ta borba još nije završena.

Vidojević je poručio da je aktuelna republička vlada spremna da sa narodom traži zajednički izlaz iz ćorsokaka u koji su Srbiju uvele okolnosti i ljudi koji nisu bili odgovorni u sprovođenju zadataka koje im je narod poverio i koji su pokazali velike sklonosti ka grabljivosti.

Izražavajući poštovanje i zahvalnost rodoljubima koji su stradali u Cerskoj bici, Vidojević je dodao da je taj vojni sukob danas usmeravajući, obavezujući i dobar primer suočavanja sa onim što se smatra tegobnim životom, koji je za neke nepremostiv, pa nastoje da žive van granica Srbije.

Zamenik gradonačelnika Loznice Jezdimir Vučetić je, podsećajući prisutne na pojedinosti iz borbe, koja je trajala od 12. do 24. avgusta 1914. godine, rekao da primeri herojstva, požrtvovanosti i ljubavi prema otadžbini ne smeju biti zaboravljeni, već podstaknuti, ali nikada više oružjem, već na druge načine.

Cerska bitka odigrala se tokom avgusta 1914. godine i predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda Srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Zbog zasluga u komandovanju bitkom komandant Druge srpske armije Stepa Stepanović unapređen je u čin vojvode.

Cerska bitka vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vođene u slivu reke Jadar. Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića ade, s ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.

Neprijateljskim snagama su se hrabro suprotstavljali predstražni odredi srpske vojske na Drini sve do 15. avgusta. Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su ogorčene borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj.

Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije.

Vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180.000 vojnika i neviđen moral.

Cerske operacije

Pobedi Srba doprinela je i ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanskim ratovima.

Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana. Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.

U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4.500 zarobljenih oficira i vojnika. Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.

U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: „Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici. Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju“.

Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point.

Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije očekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnički odupreti velikoj sili.

Pobeda Srba doprinela je održanju morala sila Antante, koje su u početku rata gubile bitke na svim frontovima. Zahvaljujući toj pobedi, Austrougarska je zakasnila s koncentracijom trupa prema ruskom frontu, što je kasnije olakšalo operacije saveznika.

Izvor: RTS