Обележена годишњица Церске битке

Полагањем венаца на споменик српским jунацима и одавањем државних и воjних почасти у Текеришу код Лознице, обележена 98. годишњица Церске битке.

У оквиру спомен-комплекса у Текеришу код Лознице одржана jе централна манифестациjа поводом 98. годишњице Церске битке, коjа представља прву победу Србиjе у Првом светском рату.

Венце су положили представници Министарства одбране, Министарства рада и социjалне политике, Генералштаба Воjске Србиjе, амбасада Чешке и Словачке, градова Лознице и Шапца, као и невладиних организациjа опредељених за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе.

Изасланик Владе Србиjе и државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социjалне политике Драги Видоjевић рекао jе да се Србиjа вековима борила за своjе достоjанство, своjе границе и сувереност и да та борба jош ниjе завршена.

Видоjевић jе поручио да jе актуелна републичка влада спремна да са народом тражи заjеднички излаз из ћорсокака у коjи су Србиjу увеле околности и људи коjи нису били одговорни у спровођењу задатака коjе им jе народ поверио и коjи су показали велике склоности ка грабљивости.

Изражаваjући поштовање и захвалност родољубима коjи су страдали у Церскоj бици, Видоjевић jе додао да jе таj воjни сукоб данас усмераваjући, обавезуjући и добар пример суочавања са оним што се сматра тегобним животом, коjи jе за неке непремостив, па настоjе да живе ван граница Србиjе.

Заменик градоначелника Лознице Јездимир Вучетић jе, подсећаjући присутне на поjединости из борбе, коjа jе траjала од 12. до 24. августа 1914. године, рекао да примери хероjства, пожртвованости и љубави према отаџбини не смеjу бити заборављени, већ подстакнути, али никада више оружjем, већ на друге начине.

Церска битка одиграла се током августа 1914. године и представља jедну од наjзначаjниjих и наjвећих победа Српске воjске у Првом светском рату. Због заслуга у командовању битком командант Друге српске армиjе Степа Степановић унапређен jе у чин воjводе.

Церска битка вођена jе од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографиjи се помиње и као Јадарска битка, jер су главне воjне операциjе вођене у сливу реке Јадар. Борбе су почеле у зору прелазом аустроугарске армиjе код села Батара и Самуровића аде, с циљем даљег продирања у Србиjу, док jе Друга армиjа форсирала реку Саву и заузела Шабац.

Неприjатељским снагама су се храбро супротстављали предстражни одреди српске воjске на Дрини све до 15. августа. До првог великог окршаjа на планини Цер дошло jе у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су огорчене борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ.

Аустроугарске снаге, коjе jе предводио командант балканске воjске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, коjи су деjствовали уз одличну логистику и садеjство модерне артиљериjе.

Воjска Краљевине Србиjе, чиjи jе врховни командант био регент Александар Карађорђевић, имала jе 180.000 воjника и невиђен морал.

Церске операциjе

Победи Срба допринела jе и исправна стратегиjа врховне команде, али и искуства у модерном ратовању коjа су стекли у Балканским ратовима.

Аустроугарске снаге натеране су на повлачење у ноћи између 19. и 20. августа, коjе се наставило и наредног дана. Истеривањем неприjатеља до Дрине и завршним операциjама, од 21. до 28. августа 1914. године, када jе ослобођен Шабац, окончане су такозване церске операциjе.

У тешким борбама Аустроугарска jе имала око 25.000 погинулих и рањених и више од 4.500 заробљених официра и воjника. На српскоj страни из строjа jе избачено 16.045 подофицира и воjника и 259 официра, од тога jе било 2.107 погинулих и 250 заробљених.

У извештаjу о поразу аустроугарске воjске, аустриjски новинар Ервин Киш jе написао: „Армиjа jе потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена воjска, не, jедна разбиjена руља, jурила jе у безумном страху према граници. Сjаjни су момци ови Срби, они знаjу да бране своjу земљу“.

По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегиjске одбране у контранапад, она се и данас проучава на наjпознатиjим воjним академиjама, укључуjући и амерички Вест Поинт.

Вест да jе српска воjска до ногу потукла аустроугарске трупе изненадила jе светску jавност, коjа ниjе очекивала да се jедна мала држава, исцрпљена Балканским ратовима у претходне две године, може воjнички одупрети великоj сили.

Победа Срба допринела jе одржању морала сила Антанте, коjе су у почетку рата губиле битке на свим фронтовима. Захваљуjући тоj победи, Аустроугарска jе закаснила с концентрациjом трупа према руском фронту, што jе касниjе олакшало операциjе савезника.

Извор: РТС