О СУРОВОСТИ ЛОГОРА ЗА СРБЕ СВЈЕДОЧИО ЂОРЂЕ АНДРИЋ

САРАЈЕВО, /СРНА/ – Суђење осморици оптужених за злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручjу општине Хаџићи почело jе пред Судом БиХ свjедочењем Ђорђа Андрића коjи jе описао сурови живот заробљеника у логору „Силос“, гдjе jе био заточен пет мjесеци.

Андрић jе нагласио да се од половине маjа 1992. године ниjе могло слободно кретати, те да су у Тарчину, у општини Хаџићи, гдjе jе живио са породицом, полицаjци свакодневно долазили и тражили оружjе од српског становништва.

Он jе рекао да jе 6. jуна 1992. године са браћом и оцем из породичне куће одведен наjприjе у Друштвени дом у Пазарићу, а потом га jе извjесни „Калгари“ одвео у логор „Силос“.

„Кад сам дошао у ћелиjу био jе мрак. У пола ноћи дошло jе шест полицаjаца, питаjући ко jе тек дошао. Извели су ме и прегазили испред ћелиjе“, рекао jе свjедок, додаjући да jе сутрадан пребачен у другу ћелиjу гдjе се сусрео са братом и jош неким мушкарцима коjи су били претучени и крвави.

Током боравка у „Силосу“, сви заточеници, наглашава свjедок, били су пребиjани, а извjесни „Калембер Буба“ их jе наjвише тукао. „Кад бисмо у ћелиjи галамили, стражари су нам знали рећи да ћутимо или ће нам позвати Калембера“, рекао jе Андрић.

На питање тужиоца Марjана Погачника да ли зна ко jе био управник логора, Андрић jе рекао да jе то био оптужени Бећир Хуjић, те да jе с њим jедном разговарао. „Када смо добили заразну болест дизентериjу, питао сам га да нам пруже љекарску помоћ“, додао jе Андрић, наводећи да су стражари након тога бацали таблете по прашини, а да су се логораши тукли како би дошли до лиjекова.

Описуjући услове у логору, Андрић jе навео да су они били катастрофални, да се за пет мjесеци боравка нико ниjе окупао, а да су нужду вршили у канти коjа се налазила у ћелиjи.

Он jе рекао да су логораши дневно добиjали jедну кору хљеба, а након дизентериjе, супу су им сипали у jедну здjелу уз коjу би им подиjелили три-четири кашике.

Васвиjа Видовић, бранилац првооптуженог Мустафе Ђелиловића, приложила jе свjедоку документ Кризног штаба Српске демократске странке од марта 1992. године у коме пише да jе свjедок постављен за команданта jедног вода, на шта jе Андрић одговорио да он с тим ниjе имао никакве везе, преноси БИРН.

Андрић jе негирао и да jе српском становништву подиjељено оружjе.

Оптужница терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хуjића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за злочине против српских цивила и ратних заробљеника почињене у логору „Силос“ и другим обjектима на подручjу општине Хаџићи.

У оптужници се наводи да су они од 1992. до 1996. године учествовали у системском удруженом злочиначком подухвату у оквиру коjег су починили злочине против цивила и ратних заробљеника српске националности.

Према оптужници, Бећир Хуjић jе био управник, као и замjеник управника логора „Силос“, а исте функциjе обављао jе и Халид Човић. Нермин Калембер jе био стражар у „Силосу“, док су остали оптужени обављали функциjе у цивилним, воjним или полициjских структурама локалне власти.

Наредно рочиште заказано jе за 24. маj када ће браниоци осталих оптужених унакрсно испитати свjедока.

Извор: