Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Dr Ignjat Pavlas, danas zaboravljeni velikan Novog Sada, živeo je boreći se za svoj grad i svoj narod. Na današnji dan cenu te borbe je platio svojim životom.
Danas se navršava sedamdeset i dve godine od smrti dr Ignjata Pavlasa i njegove žene Olge, rođ. Kozjak. Ubijeni su u toku Racije u Novom Sadu, održane u vreme okupacije, od 21. do 23. januara 1942. godine. Dr Pavlas je u svom srcu nosio Srbe i Srbiju. Život je posvetio napretku svog naroda i svog grada, Novog Sada. Srbija mu se do danas nije na pravi način odužila. Neka ovaj tekst bude mali doprinost tome, kao i moj lični doprinos, jer je dr Ignjat Pavlas moj čukundeda.
Dr Ignjat Pavlas je rođen 6. juna 1886. godine u Gornjem Miholjcu, od oca Ivana i majke Juliane, rođ. Petrović. Njegova buduća žena Olga je rođena 1896. u Šidu, od oca Milana i majke Julke rođ. Stefanović. Zahvaljujući Saveznom izvršnom veću u Popisu žrtava rata 1941-1945. upisano je da je Ignjat rođen u Donjem Milanovcu, te sam od gđe Zite Jukić iz Državnog arhiva u Osijeku dobio njegov izvod iz matične knjige rođenih, a za Olgu ne postoji, jer je područje u kome su se knjige vodile za vreme rata bilo pod vlašću ustaša, koje su knjige spalile.
Dr Ignjat Pavlas sa tazbinom – porodica Kozjak u Šidu 1923. godine
Ignjat je 1904. završio Srpsku veliku pravoslavnu gimnaziju u Novom Sadu, a zatim prava u Zagrebu i Budimpešti, gde je 1912. stekao akademsku titulu doktora prava. Kao jedan od najuglednijih advokata bio je potpredsednik Srpskog narodnog odbora, koji je 1918. saopštio komandantu nemačkih trupa da bez plena napusti grad. Potom se probio do Beograda na čelu izaslanstva i od Vrhovne komande srpske vojske zatražio da srpske jedinice što pre uđu u Novi Sad. Zajedno sa Jašom Tomićem 9. novembra je dočekao konjički eskadron Vojislava Bugarskog. Taj dan se danas slavi kao Dan oslobođenja Novog Sada u Prvom svetskom ratu.
Dr Pavlas je predsedavao Velikom narodnom skupštinom Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji na kojoj je 25. novembra Vojvodina ujedinjena sa Kraljevinom Srbijom. Predsedavao je i veslačkim klubom Danubius, a 12. septembra 1924. je osnovao planinarsko društvo Fruška Gora. Uz to, bio je i jedan od utemeljivača Sokolskog pokreta u Srbiji.
Ignjat Pavlas (u sredini), starešina Sokolske župe Bačke, sa sokolskim društvom Čuruga
Poslednji govor dr pavlas je održao 27. marta 1941. Govor je bio kao i uvek patriotski, podrška za demonstrante. Nacionalno angažovanje mu nije zaboravljeno. Kada je tokom januara 1942. otpočelo hapšenje i likvidacija srpskih patriota, pod krinkom borbe protiv komunista, njegovo ime se našlo na spisku.
Ujedinjenje Vojvodine sa Srbijom na kojoj je naslikan dr Pavlas kao predsedavajući
Na današnji dan, su tog krvavog petka 1942, moji preci, stojeći u redu za klanje, nisu mogli da mirno slušaju ljudske krike. Rešili su da se prijave i preko reda budu sprovedeni do rupe u ledu kroz koju su Novosađani bacani u zaleđeni Dunav. Tom prilikom dr Pavlas je upitao: „Kažite mi ime samo jednog Mađara kojeg su Srbi ubili, pa ubijte onda i mene i sve ostale!“ Pošto odgovor, naravno, nije dobio, govori se da su mu poslednje reči bile: „Ubijajte, ali, znajte da će se roditi nova, snažnija Jugoslavija!“ Dr Ignjat Pavlas i njegova žena Olga su potom živi bačeni ispod leda.
Nekoliko minuta kasnije izdata je naredba da se prekine sa pokoljem. Njih više nije bilo, kao što nema ni njihovog groba. Jugoslavije više nema, a Srbija, pa i AP Vojvodina, i dalje zaboravljaju svog velikana.
Ignjata i Olgu su nadživeli njihove majke i ćerka Mirjana koja je bila mučena u logoru u Bačkoj Topoli i sterilisana u Bergen-Belsenu. Posinak Gavra Neckov je stradao u Dahauu a mojoj porodici su ostale samo njihove čašice za piće. Kuća u kojoj su živeli u Železničkoj 10 pretvorena je u poštu. Iskreno se nadam da će uz svesrdnu pomoć Aleksandra Veljića i Društva za očuvanje sećanja na Holokaust kao i drugih prijatelja uskoro biti podignut spomenik mom čukundedi. Prvi korak je načinjen i pa sam za svoju inicijativu dobio podršku Grada Novog Sada. I nakon svega, molimo se i zapamtimo:
Sećanje je spomenik tvrđi od kamena. Ako smo ljudi, oprostiti moramo, zaboraviti ne smemo!
Autor: Jovica Bukovala
NEDELjKOVIĆ :Sokolski starešina dr. Ignjat Pavlas, žrtva Novosadske racije 1942. godine
