Njegov deda je stvorio Aušvic, a on je sada posetio Balkan i zbog jedne stvari u Hrvatskoj kaže da je šokiran

Rajner Hes, unuk Rudolfa Hesa, čoveka odgovornog za stvaranje koncentracionog logora Aušvic i smrt više od milion Jevreja koji su deportovani u najozloglašeniji logor Drugog svetskog rata, decenijama se bori protiv lika i dela svog dede.

Njegova borba da se zločin u Aušvicu ne zaboravi, život sa teškim porodičnim nasleđem koje nosi i kojem se stalno vraća, ali i način na koji se odrekao porodice i za svoju baku uzeo Evu Mozes Kor, Jevrejku koja je preživela Aušvic, ekranizovani su u filmu „Enkel“ („Unuk“) novosadskog novinara Aleksandra Reljića.

Hes je prošlog četvrtka bio u Novom Sadu na premijeri filma, a kako kaže za „Blic“, njegova misija koja traje od kada je shvatio ko je bio njegov deda ne prestaje ni sada, kada je zagazio u pedesete. Danas, posle godina borbe protiv fašizma u Nemačkoj, gde živi, ima obezbeđenje, a sve je počelo dok je bio tinejdžer koji nije želeo da prihvati istoriju svoje porodice, onu koju su mu najbliži predstavili.

– Otac mi je pričao da deda nije taj Hes, zločinac, već da su mislili na Hasa, Hitlerovog saradnika – kaže Hes.

Ipak, nije mu dugo trebalo da složi kockice. Već sa 15 godina spoznao je da je Rudolf Hes, osuđen na smrt vešanjem zbog smrti 2,5 miliona Jevreja, njegov deda.

– Sa 15 godina, pre nego što sam počeo da istražujem istoriju, počeo sam sa alkoholom i uličnim tučama. Potpuno sam uništavao sebe i bio bez ikakve perspektive – kaže Hes.

KNjIGA NA POLICI

Vrativši se kući jednog dana, na polici sa knjigama video je knjigu sa prezimenom Hes i pogledao je. Shvatio je da se očeva objašnjenja da deda nije ratni zločinac ne mogu temeljiti na slovnoj grešci u prezimenu.

– Tada sam ih napustio i nikada im se nisam vratio. Radio sam u jednom hotelu i učio zanat kuvara. Izvukao me je šef koji je razumeo šta me progoni i ponudio mi da taj put pređemo zajedno – kaže unuk jednog od najvećih krvinka u modernoj istoriji.

Sa 17 godina, Hes je već imao dete i želeo da nađe svoj životni put.

– Sin mi je pomogao da odrastem i preživim, ali i da im (porodici Hes) ne dam šansu da ga indoktriniraju – dodaje naš sagovornik.

Vremenom je napustio kuvarski posao, posetio Aušvic i počeo da se bori protiv svoje porodice. Antifašizam mu je, kaže, doneo i mnogo problema.

– To su bila opasna vremena. Neonacisti su mi sekli kočnice na kolima, crtali svastike na automobilu, slali slike moje dece sa iskopanim očima ispod kojih je pisalo: „Ako ne staneš, oni su sledeći!“ – kaže Hes.

Za naciste kaže da su kukavice.

– Ne izlaze oni po danu, već noću, dođu i unište mi sanduče za poštu. Ako im je to zabavno, neka to rade. Danju su prerušeni, zato su kukavice – napominje Hes.

ČASOVI ISTORIJE

Njegov otac, koji je sa svojim ocem Rudolfom živeo u vili pored ograde Aušvica, nikako nije mogao da prihvati činjenicu ko je Rudolf i za šta je odgovoran. Zato, kaže naš sagovornik, ni danas nije upoznao svojih četvoro unučadi, kao ni praunuke koje ima.

– Rekao sam deci da ako žele, mogu da razgovaraju sa porodicom, ali oni to nisu uradili – kaže Hes.

Hes godišnje, kako kaže, pređe više od 120.000 kilometara i poseti 70 škola u kojima održi čas koji liči na običan čas istorije, ali to ne može biti kada predaje unuk čoveka koji je osmislio sistem gasnih komora Aušvica i bio njegov upravnik. Kako kaže, počeo je da pravi časove na kojima pokušava da spoji bolnu prošlost sa sadašnjicom i pokaže sličnosti između dva vremena. On se, takođe, sreće sa žrtvama i pomaže im da gone preostale žive naciste.

– Imam uskoro suđenje u jednom bivšem zatvoru. Ja radim sa preživelim logorašima, čujem i zapisujem njihove priče i prosleđujem ih advokatima – dodaje Hes.

Iako ga je prezime koje nosi doživotno obeležilo, on nikada nije želeo da ga promeni. Kako je rekao, da se preziva Miler, niko ga ne bi slušao.

Znakovi fašizma su uvek isti. Koriste se isti alati, a to su propaganda, izolacija i na kraju ubijanje. Zaista sam preplašen novim ekstremnim desničarima

RAJNER HES, UNUK RUDOLFA HESA

Naš sagovornik kaže da nema problem samo sa fašizmom, već sa svim ljudima koji krše ljudska prava. On kaže da je antifašista i da su za njega svi ljudi jednaki. Na pitanje kako gleda na fašizam danas, kaže da ga on užasava.

– Znakovi fašizma su uvek isti. Koriste se isti alati, a to su propaganda, izolacija i na kraju ubijanje. Zaista sam preplašen novim ekstremnim desničarima koje imamo u Nemačkoj, i ne samo u Nemačkoj već širom sveta – kaže Hes.

On ističe i problem Hrvatske, gde je, kako kaže, video ljude slične ustašama i ostao šokiran.

– Za mene je jako čudno da vidim fašizam. Obilazim mnoge zemlje i kulture. Svuda vidim isti problem, svuda se propagira mržnja. Neki ljudi rade potpuno isto što se radilo pre 73 godine, dok ih ljudi ignorišu. Možda im je lakše da žive ukoliko zatvore oči, ali mi zapravo pomažemo rasistima i fašistima da rastu i oni rastu u tišini – kaže Hes.

O MIGRANTIMA

Hes kaže da Nemačka danas ima problem sa izbeglicama, ali napominje da ti ljudi nikada ne bi došli u Nemačku da njihove zemlje sada postoje.

– Sada imamo problem sa muslimanima, oni su, navodno, za sve krivi, a moja najstarija ćerka je udata za muslimana iz Bosne. On je prošao genocid u ratovima na Balkanu – kaže Hes.

Najviše straha u njemu izazvao je napad Andreasa Brejvika, norveškog masovnog ubice odgovornog za smrt 77 ljudi.

– Najviše sam bio uplašen kada sam upoznao preživele Brejvikovih napada. Niko nije verovao desničaru koji je poslao manifest vladi. Svi su ga ignorisali, i to mi govori da nikog ne interesuje šta će se dogoditi sutra – zaključuje naš sagovornik.

Ima nade

Hes se seća 2014. godine kada su ga švedske socijaldemokrate, zapravo grupa tinejdžera od 15 do 18 godina, pitale da učestvuje u njihovom predizbornom spotu, što je on prihvatio.

– Otišao sam tamo i snimak koji su napravili bio je neverovatan. Tamo smo pobedili fašističku stranku sa preko devet odsto na izborima. Video je na „Al Džaziri“ pogledan preko 80 miliona puta. Preko noći sam dobio 3.500 mejlova iz sveta. To su aktivnosti koje mi daju nadu u naše mlade, da oni zapravo razumeju poruku koju im šaljemo, ali i ljudi kao Aleksandar, koji prave filmove – napominje Hes.

Ruke u džepovima

Unuk Rudolfa Hesa je autor knjige „Nasleđe komandanta“, koja je, prema njegovim rečima, u Nemačkoj prodata u 2,5 miliona primeraka. Godinama je aktivan u organizaciji „Futsteps“, koja se ne bavi samo Holokaustom, već i otkrivanjem rasta mržnje u svim zajednicama. Kako kaže, u logore odlazi često i kroz priču uvek saznaje nešto novo. Jedna stvar se ipak ne menja. U logorima uvek drži ruke u džepovima, ali ne zbog toga što bi na taj način pokazao nepoštovanje prema žrtvama, već zato što tamo ništa ne može da dodirne.

Autor: Miloš Stanić

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Hes: Ponavljam istinu, moj deda je počinio teške zločine

Zver Aušvica: Pobila je pola miliona ljudi i terala ih da …

Unuk komandanta Aušvica: Za poštovaoce lika i dela moga …