Никола Милованчев: Има нас који верујемо у Косовски завет

Г. Небојша Бакарец, функционер СНС-a, објавио је у „Политици“ чланак „Погубне последице замрзнутог конфликта“. Поједини наводи у чланку не одговарају чињеничном стању а вређају ме и као православног верника (речи о „…утопијама о Косовском завету…“), па ћу се на њих осврнути.

(Реаговање поводом текста „Погубне последице замрзнутог конфликта”, „Политика”, 16. март.)

Аутор чланка се залаже за постизање „компромиса“ о статусу Косова, који би у суштини значио промену уставног решења о Косову (преамбуле Устава Србије). За сва догађања од 2003. до данас (злочин у Гораждевцу 2003., погром над Србима 2004., проглашење независности Косова 2008…) г. Бакарец криви стање „замрзнутог конфликта“ односно непристајање на признање противправне сецесије Косова.

Ово је велика еволуција у ставовима, јер је г. Бакарец нпр. јануара 2011. одбацивао чак и помисао о разговорима или рецимо о одласку на молитвени доручак у Вашингтон. Цитирам тадашњи чланак г. Бакареца: „Сматрам да  због проглашења лажне државе Косово, због изазивања других дезинтеграционих процеса у Србији (Војводина, Рашка област), инсталирања марионетске власти у Србији и америчке НАТО агресије, нико из ове земље не треба да иде на молитвени доручак“. А две године касније, маја 2013. је г. Бакарец, тада функционер ДСС-а,  записао: Бранити народ на Косову и Метохији, подржавати јединство Срба са КиМ, онемогућавати спровођење Бриселског споразума, залагати се за народни референдум о Бриселском споразуму…Прозивати кривце (следе имена четворо водећих политичара) – док и лишће на дрвећу и травке у пољима не почну да брује – „У цара Трајана козије уши“ и „Цар је го!“ .

Г. Бакарец је очито променио свој став али треба да зна да има много нас који нисмо. И нећемо. Знам да је у време писања његовог чланка, маја 2013, ситуација била другачија: на северу Косова су деловали органи општина по српском уставном поретку, српска цивилна заштита (са неколико хиљада чланова), српска полиција, тужилаштво и суд који је судио по законима Србије а роба је тамо улазила без царина. На жалост, отад се много променило: уведен је „тврд“ гранични прелаз, распуштени српски органи а на север доведени сецесионистички полиција, тужилаштво и суд.

Г. Бакарец зна да у случају распуштања органа општине правни поредак Србије захтева да председник Скупштине Србије распише нове изборе у року од 30 дана и да то у случају општина Лепосавић, Зубин Поток, Косовска Митровица и Звечан није учињено више од пет година, од новембра 2013. И још горе: да су у међувремену расписани избори и доведени људи бирани по прописима сецесиониста. Мисли ли г. Бакарец да за то неко мора одговарати?

Г. Бакарец се притужује због акције сецесионистичких специјалаца 26. 3. 2018. у Митровици. Па када су они први пут прешли на север и на основу којих и чијих споразума? Даље аутор чланка јадикује због смењивања г. Ненада Рикала са места министра у влади тзв. Репубљика е Косовес. Да ли г. Бакарец зна која кривична дела је г. Рикало учинио као грађанин Србије, признајући окупацију једног дела државног територија и стављајући се у службу окупаторских власти и шта би правни органи Републике Србије у том (и сличним) случајевима требало да чине?

Г. Бакарец даље наводи алармантне статистичке податке о старости становништва у Србији и суморним предвиђањима за период до 2060. године. Стиче се утисак да аутор чланка уверава читаоце Политике да ће се побољшати демографска кретања ако се промени уставни поредак и призна отцепљење Косова. Ово не могу да схватим другачије него као потцењивање интелигенције читалаштва Политике. С тим у вези не могу да не наведем прву реченицу Бакарчевог текста из маја 2013. : „Статистика наша дика, што пожелиш то наслика!“.

И, на крају: да, има нас, који нећемо изневерити своје принципе, који смо верујући и верујемо у Косовски завет. И вероваћемо док смо живи.

Никола Милованчев

Извор: ПОЛИТИКА